Od Indije do Mediterana: Zašto su biljne namirnice stub ishrane kroz istoriju

Jedan od najpopularnijih trendova u ishrani poslednjih godina je ishrana zasnovana na biljkama. Milenijci i pripadnici generacije Z sve više se okreću biljnoj ishrani, a tržište odgovara na taj trend.

Globalna nevladina organizacija EAT, koja se bavi transformacijom sistema hrane, sprovela je istraživanje među više od 30.000 ljudi iz 31 zemlje. Rezultati su pokazali da 4 od 10 ispitanika veruju da će za deset godina ljudi jesti biljnu hranu više nego meso.

Međutim, dok Evropljani i Severna Amerika, naročito oni evropskog porekla, doživljavaju renesansu biljne ishrane i "otkrivaju" namirnice poput tofua, tempeha i tefa, ljudi u mnogim delovima sveta već hiljadama godina jedu pretežno biljnu hranu. Neki to još uvek rade. Zanimljivo je da se većina kalorija u istoriji ljudskog postojanja verovatno dobijala iz biljnih izvora.

Jedna od najdostupnijih i najhranljivijih namirnica za rane ljudske populacije bile su verovatno lisnate biljke, slatke trave, orašasti plodovi, seme, koreni, bobičasto voće i mahunarke. Mala količina kalorija dolazila je od insekata, divljih životinja i ribe.

Naravno, nisu sve kuhinje uglavnom biljne. Postoje brojne kulture koje se oslanjaju na meso i mlečne proizvode. U industrijalizovanim zemljama to može učiniti lako zaboravnim da je konzumacija velikih količina mesa relativno nov fenomen.

Ekonomija biljne ishrane

Jedan od razloga zašto su naši paleolitski preci zapravo više praktikovali veganstvo nego što je danas "paleo" način ishrane, je ekonomija. Nabavka životinjskih proizvoda bila je obično skuplja od nabavke biljaka.  Što su ljudi ciljali više na vrh lanca ishrane radi hranljivih materija, to je bilo potrebno više resursa. Lov je riskantniji nego berba, što znači da je povrat uloženog truda često niži.

Takođe, nabavka hrane od stoke zahteva veće ulaganje u zemljište, vodu i zemljište nego, na primer, hortikulturu ili male poljoprivredne sisteme.

U Indiji i mnogim drugim zemljama sa velikim ruralnim populacijama, biljna ishrana je ekonomska nužnost zbog pristupa pretežno žitaricama, mahunarkama, voću i povrću. Bogati slojevi mogu sebi priuštiti više mesa, koje služi kao statusni simbol. U nerazvijenim zemljama, osnovni poljoprivredni sistemi ne podržavaju veliku proizvodnju mesa ili mleka, a mnogi ljudi uzgajaju svoju hranu u dvorištima, povećavajući lokalnu samostalnost i smanjujući zavisnost od novčanih resursa.

Religije koje favorizuju vegetarijansku ishranu

Religija često utiče na ishranu svojih vernika, posebno u vezi sa konzumacijom mesa. Pripadnici istočnih religija poput hinduizma, džainizma i budizma često prate vegetarijansku ishranu, zasnovanu na principima nenasilja i saosećanja prema životinjama. Hrišćanske denominacije, poput katolika, imaju restrikcije poput posta i preskakanja mesa petkom, dok adventisti često preferiraju biljnu ishranu. Islam i judaizam, iako sadrže mesne tradicije, promovišu umerenost u konzumaciji mesa, a jevrejski zakoni o ishrani (kašrut) slični su veganstvu.

Biljna i vegetarijanska jela

Pet kultura koje možemo istaći su doprinosile razvoju vegetarijanske i veganske kuhinje širom sveta. Među njima se nalaze:

• Indija

  Indija je druga najmnogoljudnija zemlja na svetu, sa 1,3 milijarde ljudi. Kultura Indije je raznolika, a vegetarijanske religije poput hinduizma, džainizma i sikhizma naročito su uticale na ishranu. Indijski temelji vegetarijanske ishrane uključuju pirinač, pšenicu, sočivo, jela sa povrćem i karijem i začine poput masale (slatkim ili slanim mešavinama začina)...

• Etiopija

  Etiopija je zemlja sa dubokim religijskim uticajem i velikim brojem dana kada se izbegava meso, poput srede i petka. Etiopljani često jedu vegetarijanske obroke koji uključuju variva - mahunarke, sočivo, grašak, leblebije, kikiriki i sezonsko povrće.

• Jamajka

  Jamajka, dom rastafarijanstva, nudi ishranu zasnovanu na organskoj biljnoj hrani, bez mesa i aditiva. Njihova ishrana obuhvata upotrebu začina kao što su limunska trava, muskatni oraščić, timijan i ljuta paprika, zatim tropsko voće poput manga, avokada, marakuje i banane, kao i lisnato povrće, papriku i bundevu.

• Japan

  Japan, pod uticajem budizma, razvija vegetarijansku kuhinju poznatu kao "shojin ryori", koja se bazira na sezonskim biljkama i jednostavnim, hranljivim namirnicama. Ključni sastojci uključuju povrće poput korena lotusa, pečuraka, kupusnih i lisnatih povrća, alge wakame i nori, kao i ljubičasti okinavski batat i pirinač. Tofu, tempeh i miso su takođe neizostavni, pružajući potrebne proteine.

• Mediteran

  Dok mnogi ljudi sada maslinovo ulje, ribu i vino smatraju osnovnim delovima mediteranske ishrane, pravi zdravstveni benefit verovatno potiče od toga što je to i dalje primarno biljna ishrana, koja se uglavnom sastoji od zelenog lisnatog povrća, mahunarki, orašastih plodova (preko svega oraha, badema i pistaća), svežeg voća i celih žitarica.

Svaka od ovih kultura nudi bogatstvo biljnih jela koja ne samo da su ukusan način ishrane, već nas podsećaju na važnost konzumiranja prirodnih, neprocesuiranih namirnica.