Zablude ili preterivanja: Da li stvarno treba izbegavati korišćenje ulja od semenki?

Ako bar povremeno provodite vreme na društvenim mrežama i pratite teme vezano za ishranu i zdravlje, sigurno ste naišli na objave o opasnostima koje vrebaju od korišćenja ulja od semenki (većina ulja dostupnih u prodavnicama). I to ne samo da se govori o opasnostima od ovih ulja, već se bukvalno predstavljaju kao najveći otrov. Neko neupućen bi se mogao zapitati, pa zašto pobogu ulja ne nose oznaku lobanje i prekrštenih kostiju, kao svi drugi otrovi? Ipak, umesto da se predamo talasu histerije oko opasnosti upotrebe ulja od semenki na društvenim mrežama, hajde da racionalno razmotrimo ovu temu.

Primetno je da mnogi influenseri na društvenim mrežama često pribegavaju tome da plaše ljude, jer izgleda da nema boljeg alata za dobijanje lajkova, šerova i komentara. A koje mete donose najviše pažnje? Pa logično upravo oni proizvodi koje svako od nas ima u svojoj kući i koristi svakodnevno. Zato su ulja od semenki idealan kandidat. Problem je samo u tome što se nauka i njeni nalazi ne slažu sa tvrdnjama ove masovne histerije. I iako se svi slažemo da previše ulja u ishrani, koje god da je vrste, nije naročito dobro za zdravlje, ono svakako nije ni „glavni izazivač svih modernih bolesti današnjice“. Ovakve tvrdnje su po svemu sudeći više mamac za klikove nego što u njima ima istine.

Da vi ne bi morali da paničite oko ovakvih objava na društvenim mrežama i razmišljate da li svo ulje u kući treba da bacite u kantu, mi smo se pozabavili time da proučimo šta kaže nauka na ovu temu.

Šta se to zamera uljima od semenki?

Mnogi na Internetu tvrde da je problem sa uljima od semenki u tome što sadrže visok nivo omega-6 masnih kiselina. Njihov argument je da se jedna od najprisutnijih omega-6 masnih kiselina – linoelinska kiselina, u našem telu pretvara u arahidonsku kiselinu. Ona dalje, kako neki kažu, dovodi do formiranja određenih supstanci koje podstiču upalno stanje u organizmu. I tu na scenu stupaju zdravstvena upozorenja, jer je poznato da širok spektar hroničnih oboljenja – od dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, raka, pa i depresije – ima u svom korenu upalne procese. To znači da su ulja, ako stvarno „dolivaju ulje na vatru“ upalnih procesa, zaista nešto o čemu bi trebalo brinuti.

Ali…ono što u teoriji može zvučati logično, mnoga skorija naučna istraživanja uopšte ne potkrepljuju, već naprotiv - ako se nauka pita stvari stoje dosta drugačije nego što tvrde influenseri navodno zabrinuti za naše zdravlje.

A šta je ustvari linoleinska kiselina i šta naučna istraživanja kažu o njenim efektima u organizmu?

Linoleinska kiselina je esencijalna masna kiselina, što znači da je naše telo ne proizvodi, već moramo da je unesemo hranom. Osim u uljima od semenki, linoleinska kiselina je prisutna i u mesu, jajima, ali i orašastim plodovima. Ona inače ima mnoge važne uloge u našem telu, uključujući na primer održavanje zdravlja kože, kao i učešće u formiranju ćelijskih membrana. Kada se linoelinska kiselina uz pomoć enzima pretvori u arahidonsku kiselinu, ova se zatim konvertuje u čitav niz važnih supstanci koje učestvuju u mnogim bitnim procesima u organizmu – na pr. zarastanju rana, zgrušavanju krvi i regulisanju upalnih procesa. Pa iako je upala postala „opasna“ reč povezana sa hroničnim bolestima, ne treba da zaboravimo da je to i prirodan odgovor tela na povrede i infekcije. Bez ovog odgovora, odnosno upala, naše zdravlje bi bilo u velikom problemu. Jedini problem sa upalama je kada se dešavaju na pogrešnom mestu u pogrešno vreme i kada ih imamo više nego što nam je potrebno.

Veliki broj naučnih istraživanja urađenih poslednjih godina na temu efekata ulja od semenki nije ukazao na potrebu da brinemo oko njihove konzumacije u razumnim dozama. Evo samo nekih:

• Pregled naučnih istraživanja iz 2022. zaključio je da su viši nivoi omega-6 masnih kiselina, a naročito linoleinske, povezani sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, kao i sa boljom kontrolom nivoa šećara i manjom šansom za dobijanje dijabetesa tip 2;
• Još jedan pregled rezultata više naučnih studija zaključio je da ljudi koji imaju više nivoe linoleinske kiseline u krvi nemaju više nivoe upalnih markera u telu (nego čak i niže);
• Ovaj pregled rezultata 15 studija o unosu linoleinske kiseline i upalnim markerima, takođe nije pronašao ni jedan dokaz o tome da ova supstanca doprinosi povećanju upala u organizmu.

Koliko je bitan odnos unosa omega-3 i omega-6 masnih kiselina?

U nekom trenutku se pojavila i diskusija oko toga da li je odnos unetih omega-3 i omega-6 masnih kiselina u modernoj ishrani uzrok zdravstvenih problema? Naime, naučnici kažu da su naši davnašnji preci unosili ove masti u odnosu 1:1, dok u današnje vreme mnogi unose omega-6 prema omega-3 u odnosu 16:1, pa čak i 20:1. Međutim, sudeći po najvećem delu naučnih dokaza do sada raspoloživih, kada su u pitanju upalni procesi, izgleda da nije preterano bitan odnos unetih omega-6 i omega-3 masniih kiselina, dokle god nivo omega-3 nije previše nizak.

Zašto ljudi lakše „padaju“ na grafikone i šta oni zapravo kažu o uticaju ulja na zdravlje?

A šta najbolje diže prašinu oko opasnosti korišćenja ulja na društvenim mrežama? Grafikoni. Svi ih vole, jer ispričaju priču sažeto i slikovito. Problem je međutim što ta priča govori mnogo više o korelaciji nego o uzročno-posledičnoj vezi (kauzalnosti). Jer, ako bi pogledali grafik koji prikazuje porast konzumacije brze i industrijske hrane kroz godine, on bi takođe pokazao uporedni porast hroničnih bolesti. Samo što bi taj prikaz ispričao mnogo važniju priču.

Da, ultra prerađena hrana često sadrži dosta ulja, ali sadrži i dosta šećera, soli i raznih aditiva. Što je još važnije, najčešće je deficitarna u vlaknima i drugim važnim nutrijentima. To nam najverovatnije govori da je ovakva nutritivno siromašna hrana povezana sa porastom hroničnih bolesti, ali teško da su tu ulja glavni i jedini problem.

Kao zaključak cele ove prenaduvane halabuke oko opasnosti od ulja možemo reći sledeće – ako želite za svaki slučaj da izbegnete upotrebu ulja od semenki – to je sasvim OK, ako tako želite. Neki međutim predlažu da se ona zamene sa životinjskim mastima, kao što su svinjska mast, puter ili goveđi loj. E to nauka već ne podržava, već njena istraživanja ove životinjske masti uglavnom povezuju sa lošijim zdravstvenim efektima. Tako da, ako hoćete da slušate nauku, a ne influensere i želite da zamenite ulja od semenki u ishrani, onda ta zamena treba da bude – maslinovo ulje.