Da li su sve mesne prerađevine kancerogene i koliko može pomoći umerena konzumacija?
Naši prastari preci su sigurno bili presrećni kada su otkrili da pečenjem, sušenjem ili usoljavanjem mesa mogu da mu produže trajanje i spreče da se pokvari i pri tom ih otruje. Njima sigurno ni na kraj pameti nije bilo pitanje koje mi ljudi modernog doba postavljamo - da li prerađeno meso izaziva rak. Pa kada vam je očekivani životni vek 30-ak godina, sekiracija oko posledica na zdravlje koje bi za 20-30 ili više godina mogle da vam donesu rak, sigurno vam ne bi bila visoko na listi prioriteta. Međutim, kako se životni vek produžio duboko u 70.-te i 80.-te, čovek modernog doba je primoran da preispita svoje prioritete.
Nekada je ljudima glavna preokupacija bila kako da dođu do hrane, a problem modernog čoveka je kako da se suzdrži da ne pojede previše kalorija i to pogrešne hrane. Za neke vrste hrane se pokazalo da povoljno utiču na zdravlje, dok konzumacija nekih drugih može da dovede do bolesti. Jedna vrsta hrane se u poslednjih 20-ak godina našla u fokusu zbog sumnji o izuzetno štetnim posledicama po zdravlje, a u pitanju su prerađevine od mesa. Izgleda da najveća zabrinutost vlada oko potencijalne veze između konzumacije mesnih prerađevina i oboljevanja od raka.
Ima li istine u tome? Da li su sve mesne prerađevine podjednako štetne? Da li pomaže da se bude umeren i kolika je to sigurna dnevna doza mesnih prerađevina zbog koje ne bi morali da strahujemo za zdravlje?
Kako Svetska Zdravstvena Organizacija ocenjuje zdravstvene efekte konzumacije mesnih prerađevina?
Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO) je definisala da se pod prerađenim mesom smatra svako meso koje je prošlo neki od procesa – soljenja, sušenja, fermentacije, dimljenja ili druge procese čiji je cilj poboljšanje ukusa i produženje roka trajanja. Primeri mesnih prerađevina su: viršle, šunke, salame, sušeno meso, kobasice, slanina, konzervirano meso, dimljena riba, itd…
Veliki broj studija tokom poslednjih 20-ak godina je sugerisao da postoji veza između konzumacije crvenog i prerađenog mesa i raka. Zbog toga je Međunarodna Agencija za Istraživanje Raka (IARC) pri WHO još 2014. godine uradila opsežnu analizu preko 800 studija o mogućoj vezi između konzumacije mesa i mesnih prerađevina i raka. Rezultat njihove analize je bilo to da su svrstali crveno meso u tzv. 2A grupu kancerogena, a mesne prerađevine u grupu 1 kancerogena. A šta to zapravo znači?
Organizacija IARC na svetskom nivou svrstava sve analizirane supstance u 4 kategorije na osnovu verovatnoće da uzrokuju rak. Te kategorije ili grupe su:
- Grupa 1 – karcinogene za ljude
- Grupa 2A – verovatno kancerogene za ljude (skoro sigurno su kancerogene, ali se čeka dovoljno studija)
- Grupa 2B – možda kancerogene za ljude (sumnja se, ali nema dovoljno dokaza)
- Grupa 3 – sumnja se da su kancerogene, ali ne postoje dokazi na ljudima
Da bi nam bila malo jasnija ozbiljnost svrstavanja prerađenog mesa u grupu 1 karcinogena, dovoljno je reći da se u njoj nalaze i duvan i azbest. Ovo naravno ne znači da su azbest i mesne prerađevine podjednako opasni, već da su dokazi o povezanosti sa rakom podjednako snažni. Ono što je najviše doprinelo kategorizaciji mesnih prerađevina u grupu 1 kancerogena su izuzetno jaki dokazi o kauzalnoj vezi sa rakom debelog creva.
Alarmantan porast učestalosti raka debelog creva
Poslednjih godina učestalost oboljevanja od raka debelog creva u celom svetu raste. U Srbiji je ova vrsta raka izbila na 2. mesto po učestalosti, a na 1. mesto po smrtnosti. U Americi, koja je poznata po velikoj konzumaciji mesa i mesnih prerađevina, primećeno je i da sve mlađi ljudi oboljevaju od raka debelog creva. Tako poslednji izveštaj Američkog Društva za Rak donosi podatak da je rak debelog creva vodeći uzrok smrti od raka u starosnim grupama od 20-49 godina.
Oslanjajući se na nalaze više studija o vezi između unosa mesnih prerađevina i raka, istraživači u Nemačkoj su izveli zanimljivu simulacionu studiju, kojom su želeli da pronađu kako bi se smanjenje unosa prerađenog mesa odrazilo na učestalost pojave raka debelog creva. Pronašli su da ako bi svaki stanovnik Nemačke smanjio potrošnju mesnih prerađevina za jednu ili dve porcije dnevno, nacija bi mogla da očekuje čak 68.000 manje slučajeva raka debelog creva godišnje!
Koje supstance u prerađenom mesu doprinose riziku od raka i da li pomaže ako kupujemo domaće proizvode?
Šta je to u prerađenom mesu što doprinosi pojavi raka, a po čemu se razlikuje od neprerađenog mesa, koje nema toliko jasnu vezu sa nastankom ove bolesti?
- Visok sadržaj soli – Jedan od najčešćih dodataka hrani koji se ponaša kao konzervans, odnosno smanjuje razmnožavanje bakterija. Danas postoji obilje dokaza da unos previše soli može dovesti i do raka želuca i do raka debelog creva. Svetski podaci pokazuju da prosečan čovek unosi duplo više soli od preporučene gornje granice;
- Dodatak nitrata i nitrita – Nitrati su hemijske supstance koje se u prirodi nalaze u nekim biljkama, a sintetički nitrati se dodaju u mesne prerađevine radi sprečavanja razmnožavanja bakterija i očuvanja boje. Naše telo međutim ove nitrate različitog porekla tretira potpuno drugačije. Nitrate iz voća i povrća pretvara u NO (azotni oksid), koji povoljno utiče na kardiovaskularno i probavno zdravlje, mozak i imunitet. Kada se međutim sintetički, ali čak i prirodni nitrati i nitriti, koriste kao dodatak mesnim prerađevinama, onda nastaju problemi, jer ih telo u prisustvu životinjskih proteina pretvara u tzv. nitrozamine – dokazane kancerogene koji oštećuju DNK ćelija;
- Hetrociklični amini (HAA) koji se stvaraju kada se meso termički obrađuje i tzv. PAH koji se pojavljuju kada se meso dimi ili peče na roštilju. Ove supstance oštećuju DNK u ćelijama debelog creva, što vremenom može dovesti do pojave raka;
- Heme gvožđe, vrsta gvožđa koja se nalazi u životinjskim proizvodima, takođe je povezana sa mogućim oštećenjima DNK;
Nažalost rak debelog creva nije jedina vrsta raka od kojeg se uvećava rizik ako jedemo mesne prerađevine. Naime, pronađeno je da unos samo 50 g mesnih prerađevina povećava rizik i od raka prostate, pankreasa, ali i smrtnosti od raka. Jedna velika studija na više od 200.000 žena je pronašla da samo 20 g prerađenog mesa svakog dana (manje od polovine viršle ili kobasice na pr.) povećava relativni rizik od raka dojke za 21%.
Zvanične preporuke o konzumaciji mesnih prerađevina
Istraživanja jasno pokazuju da je između unosa mesnih prerađevina i rizika od raka postoji veza koja direktno zavisi od količine koju unosimo. Drugim rečima, što više mesnih prerađevina konzumiramo to je veća šansa da se suočimo sa dijagnozom raka. Svetska Zdravstvena Organizacija procenjuje da na svakih 50 g prerađenog mesa dnevno rizik od raka debelog creva raste za oko 18%. I svetska agencija za rak IARC u svom izveštaju takođe kaže da ne postoji „siguran dnevni unos“ mesnih prerađevina koji ne nosi rizik.
Čini se da je poruka o rizicima od prerađenog mesa jasna onome ko hoće da je čuje. Mi ljudi međutim često biramo da ne slušamo one koji znaju o čemu govore, već više volimo da verujemo onima koji nam, kada su naše loše navike u pitanju, pričaju ono što mi želimo da čujemo („Samo umereno“, „Zdravo je ako je domaće“,…).
Povezane vesti
Alatke stila života kojima možemo sprečiti rak dojke: Ovih 5 saveta spasavaju živote
Veliki faktor rizika za rak dojke o kome se malo zna, a može se lako eliminisati
Kako brzo preporoditi zdravlje: Poznati gastroenterolog objašnjava tajnu moći naših mikroba
Plantbased.rs Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
