Naučnik za ishranu nakon šloga u 53.: Uveo je ove 2 promene i preporodio zdravlje

Foto: Shutterstock/JeniFoto

Skijaški odmor od pre 12 godina je za jednog sredovečnog Britanca, profesora Tima Spektora, mogao da se završi tragično. Naime, spremajući se da se na skijama spusti niz planinu, on je iznenada primetio da vidi duplo. Oprezno se spustio u podnožje i hitno otišao kod lekara, gde su mu utvrdili da je doživeo, na sreću, manji moždani udar. U to vreme Spektor je imao 53 godine, što je po statistikama još uvek prerano za moždani udar. Nažalost, podaci za poslednjih 10-ak godina ukazuju na trend porasta pojave šloga u sve mlađoj dobi, pa čak i u starosnoj grupi od 18-44 godine.

Lekari su Spektoru postavili i dijagnozu povišenog krvnog pritiska, što i nije bilo iznenađenje, jer većina ljudi koja doživi moždani udar prethodno pati od visokog pritiska. Ono što je međutim interesantno u slučaju profesora Tima Spektora, je što je on vodio relativno zdrav stil života i zdravo se hranio kada je doživeo ovu neprijatnu zdravstvenu epizodu. On za sebe kaže da nije bio gojazan, redovno se bavio sportom, nije pušio i izbegavao je da konzumira utra-prerađenu hranu, koja je uobičajeni no-no za pacijente sa visokim pritiskom.

Profesor Spektor godinama se bavio genetskom epidemiologijom, odnosno izučavao vezu između zdravlja i genetike na velikom broju ljudi. Poslednjih godina je ipak najpoznatiji po jednom revolucionarnom naučnom projektu vezanim za ishranu i zdravlje. On kaže da je nakon uznemirujuće epizode sa moždanim udarom bio svestan da mora da uvede neke dodatne mere da smanji rizik da mu se ovako nešto ponovi, potencijalno sa mnogo težim posledicama. Zato je odmah uveo u svoj život ove dve promene:

1. Počeo je da koristi alternativu za so u svojoj ishrani

Uobičajena je praksa da se pacijentima sa visokim krvnim pritiskom kaže da smanje unos soli. Razlog je delom u tome što so koju unesemo povećava količinu vode koja se zadržava u telu, što dovodi do porasta pritiska u krvnim sudovima. Profesor Spektor kaže da je imao muke da se navikne na „bezukusnu“ hranu kada je probao da potpuno izbaci so. I što je još gore, to nije imalo skoro nikakav efekat na njegov povišen krvni pritisak. Naime, ispostavilo se da on spada u one retke ljude koji su „rezistentni na so“, odnosno unos soli im u ne utiče u velikoj meri na krvni pritisak.

Zato je Spektor pribegao tome da poveća unos kalijuma, što je preporuka i Svetske Zdravstvene Organizacije kada je u pitanju snižavanje visokog pritiska, pa je počeo da koristi alternativu običnoj kuhinjskoj soli, koja se pravi na bazi kalijuma. U pitanju je tzv. kalijumova so (ima je naravno i kod nas). Pošto nivoi natrijuma i kalijuma u telu utiču međusobno jedni na druge, kada unesemo više kalijuma, višak natrijuma se izbacuje kroz mokraću. Osim toga, kalijum pomaže u opuštanju krvnih sudova, što dodatno može da utiče na snižavanje pritiska u njima.

2. Počeo je da jede više voća i povrća

Profesor Tim Spektor kaže da je i pre moždanog udara već jeo minimalne količine ultra-prerađene industrijske hrane, u skladu sa savetima koji se obično daju onima koji dožive moždani udar. Zaključio je međutim da mora dodatno da unapredi svoju ishranu, jer to očigledno nije dovoljno, pa je dodao više zdravih namirnica, a pre svega voća i povrća. Unos većih količina voća i povrća je u mnogim studijama povezan sa manjim rizikom od visokog krvnog pritiska i šloga. Istraživači smatraju da je uzrok delimično u tome što ove zdrave namirnice sadrže dosta kalijuma, ali i raznih fitonutrijenata koji poboljšavaju zdravlje krvnih sudova. Osim toga, visok unos voća i povrća je povezan i sa manjim rizikom od gojaznosti, koja je često povezana sa visokim krvnim pritiskom.

Istraživači i dalje ne mogu sa sigurnošću da ukažu koje su tačno biljne namirnice najbolje za snižavanje krvnog pritiska, ali mnoge medicinske organizacije pre svega preporučuju one koje su bogate nitratima, kao što su cvekla, spanać, blitva, kelj, a među voćem stavljaju naglasak na jagode i banane.

Ko je profesor Tim Spektor i zašto je njegov naučni doprinos revolucionaran?

Tokom istraživačkog rada sa svojim timom, a naročito izučavajući blizance, Tim Spektor  kaže da je došao do zaključka da genetika čini najmanji deo onoga što određuje našu sudbinu kada je zdravlje u pitanju.

Ovaj zaključak ga je pre 10-ak godina naveo da praktično promeni svoju specijalnost i ode u potpuno drugom naučnom pravcu. Verovatno nije ni slutio da će postati jedan od pionira na potpuno novom naučnom polju, a možda čak i začetnik nove grane medicine. Spektor se naime zapitao šta je to u našem organizmu, što u velikoj meri određuje naše zdravlje, a toliko je individualno, da se u tome čak i genetski identični blizanci mogu mnogo razlikovati. Zaključio je da je u pitanju naš mikrobiom, odnosno populacija bakterija u debelom crevu.

U želji da da pronađe jasnu vezu između genetskog koda našeg mikrobioma (praktično lične karte bakterijskih sojeva koji u njemu obitavaju) i najčešćih bolesti današnjice, profesor Spektor je osnovao tzv. ZOE projekat, u okviru kojeg prikuplja za laboratorijsko ispitivanje uzorke stolica hiljada ljudi. Nakon analiza, ZOE učesnicima projekta šalje informacije o sastavu njihovog mikrobioma, ali i personalizovani program ishrane i individualne preporuke, kako bi optimizovanjem sastava mikrobioma unapredili svoje zdravlje i sprečili razvoj bolesti.

Danas je profesor Tim Spektor jedan od vodećih svetskih istraživača na polju mikrobioma. On je i naučno potvrdio da svako od nas ima jedinstveni mikrobiom, čiji sastav možemo manipulisati putem ishrane i tako uticati povoljno na naš metabolizam i zdravlje. Svi znamo da za vitalan mikrobiom treba da jedemo što više neprerađene biljne hrane koja je bogata vlaknima. Međutim, rad profesora Spektora i ostalih istraživača sada po prvi put otkriva na koji način pojedini sojevi mikroba utiču na naš metabolizam i pojavu bolesti. Zbog toga on tvrdi da ne postoji jedna vrsta ishrane ili kombinacija namirnica koja će biti dobra za svakoga, već da uticaj hrane na naš organizam u velikoj meri biti modulisan od strane samo naše kolekcije mikroba koju „gajimo“ u debelom crevu.