Ekstremna ishrana, ekstremne posledice: Holesterol može doslovno isplivati na koži

Verujem da ste, kada ste prvi put videli ovu sliku, pomislili - gde je ovaj čovek umazao ruke? Ali šta ako bih vam rekla da to nisu tragovi hrane, već posledica načina ishrane? Da, dobro ste pročitali - holesterol može doslovno isplivati na koži.

Nedavno je Mic the Vegan, poznati edukator za zdravlje koji se zalaže za biljnu ishranu, ukazao na malo poznatu nuspojavu karnivor dijete koja je izazvala široku diskusiju, a koju je nazvao „cheese hands“. Ovaj izraz se odnosi na ksantelazmu, žućkaste naslage holesterola koje se pojavljuju ispod kože, obično oko očiju - ali u jednom zabeleženom slučaju i na rukama, nogama i laktovima.

Studija slučaja, objavljena u JAMA Cardiology, opisuje muškarca starog 40 godina koji je razvio opsežnu ksantelazmu nakon što je pratio karnivor dijetu tokom osam meseci. Njegovi nivoi holesterola porasli su na skoro 1000 mg/dl - što je daleko iznad preporučenih vrednost - nakon što je unosio velike količine životinjskih masti, uključujući sir, maslac i masno meso.

Šta je karnivor dijeta?

Karnivor dijeta se sastoji isključivo od mesa i životinjskih proizvoda, potpuno eliminišući sve druge vrste hrane. Navodi se da pomaže u mršavljenju, rešavanju problema sa raspoloženjem i regulaciji nivoa šećera u krvi, kao i kod drugih zdravstvenih problema.

Međutim, dijeta je izuzetno restriktivna i izuzetno nezdrava na duže staze. Osim toga, ne postoje istraživanja koja podržavaju njene navodne koristi. Karnevor dijeta eliminiše svu hranu osim mesa i životinjskih proizvoda, zbog čega je siromašna vitaminom C, folatom, nema vlakana i teško je održiva. Pored toga, može dovesti do brojnih zdravstvenih rizika, a jedan od njih je upravo ksantelazma.

Šta je ksantelazma?

Ksantelazma nastaje kada holesterol počne da se nakuplja na specifičnim mestima na telu, naročito tamo gde je koža tanja ili je protok krvi jači. Iako se ponekad javlja i kod ljudi sa normalnim nivoima holesterola, takođe je povezana sa povišenim lipidima u krvi. Istraživanja su povezala ksantelazmu sa većim rizikom od ateroskleroze (sužavanje arterija) i bolesti koronarnih arterija.

Studija je navela da su prehrambene navike ovog muškarca uključivale visok unos masti, uključujući 6 do 9 kilograma sira, maslaca i dodatne masti u svakodnevnim hamburgerima. Neke pristalice karnivor dijete osporili su ove nalaze, tvrdeći da je dijeta ovog čoveka bila ekstremna i da nije reprezentativna za većinu onih koji prate ovu ishranu. Međutim, Mic je odgovorio da je ksantelazma „snažno povezana sa višim nivoima holesterola“, a slični slučajevi su zabeleženi na forumima gde ljudi koji prate karnivor dijetu izveštavaju o naslagama holesterola oko očiju.

Mic je takođe pomenuo istraživanje koje pokazuje da osobe sa porodičnom hiperholesterolemijom - genetskim poremećajem koji izaziva visok nivo LDL holesterola, često razvijaju ksantelazmu i imaju veći rizik od srčanih bolesti. „Ako se holesterol taloži u plakovima na nasumičnim mestima na telu, šta se onda dešava u arterijama, gde nas to najviše zabrinjava?“ pitao je Mic. Slični slučajevi taloženja holesterola u Ahilovoj tetivi povezani su sa ozbiljnim srčanim bolestima, što sugeriše da spoljašnji naslage holesterola mogu biti rani znak unutrašnjeg nakupljanja plaka.

Neki zagovornici karnivor dijete tvrde da je visok holesterol opasan samo kada je prisutna upala, ali Mic se usprotivio tome. Takođe je ukazao na istraživanje na miševima u kojem su ekstremni nivoi LDL holesterola izazvali brzu aterosklerozu i razvoj ksantelazme.

Ova studija doprinosi tekućim debatama o dugoročnim zdravstvenim efektima karnivor dijete. Dok njeni zagovornici tvrde da eliminacija biljnih namirnica može imati zdravstvene koristi, ne postoje legitimni dugoročni dokazi koji podržavaju ovu tvrdnju - stručnjaci upozoravaju na potencijalne kardiovaskularne i druge zdravstvene rizike povezane sa ishranom koja se bazira isključivo na životinjskim proizvodima.