Može li i najmanja količina alkohola povećati rizik od demencije: Šta kažu najnovija istraživanja?

Godinama unazad kružile su tvrdnje da „umereno“ konzumiranje alkohola može imati čak i zaštitno dejstvo na mozak. Čaša vina uz večeru ili povremeno pivo neretko su predstavljani kao deo zdravog načina života. Međutim, novo istraživanje baca potpuno drugačije svetlo na tu temu i dovodi u pitanje ideju da postoji bezbedna količina alkohola kada je u pitanju rizik od demencije.

Šta je pokazala najnovija studija?

Objavljena u časopisu BMJ Evidence-Based Medicine, studija koja je obuhvatila podatke stotine hiljada ljudi, pokazuje da i male količine alkohola povećavaju rizik od demencije. Posebno značajan deo ovog istraživanja je genetska analiza, poznata kao Mendelova randomizacija, koja je omogućila da se preciznije utvrdi dugoročni uticaj alkohola na mozak.

Genetika i rizik

Poseban značaj ima činjenica da su osobe sa određenim genetskim varijantama, poput gena koji je najčešće povezan sa Alchajmerovom bolešću, vrlo osetljive. Kod njih je preporuka jasna, a to je potpuna apstinencija od alkohola kao najbolja opcija. Takođe, i kod ljudi bez visokog genetskog rizika, smatra se da učestalo ili nepravilno konzumiranje alkohola može ubrzati oštećenja moždanih ćelija.

Nije samo količina bitna

Neurolog dr Ričard Ajzakson, direktor Institute for Neurodegenerative Diseases na Floridi, u izjavi za CNN naglašava da pored ukupne količine alkohola, veliku ulogu ima i način i vreme konzumiranja. Kako objašnjava, više pića kasno uveče na prazan stomak može naneti veće štete mozgu nego povremeno piće uz ranu večeru. Sve veći broj istraživanja pokazuje da „umereno“ nije bezopasno, već da rizik postoji već od prve čaše.

Zašto je ovo važno?

Demencija je među najtežim zdravstvenim izazovima današnjice, sa sve većim brojem obolelih širom sveta. Novo istraživanje jasno pokazuje da ne postoji sigurna količina alkohola kada govorimo o zdravlju mozga. Čak i male doze mogu povećati rizik, a mozak je posebno ranjiv kod onih koji već nose genetsku predispoziciju za demenciju.  Dok medicina i dalje nema lek koji bi mogao da zaustavi ili preokrene proces, prevencija ostaje ključna. Ukoliko znamo faktore rizika, moći ćemo da utičemo na njih.