Razaraju zube, podstiču bore i povećavaju rizik od dijabetesa: Gazirani sokovi kriju brojne zdravstvene rizike

Kada su se pojavili, predstavljali su simbol užitka i osveženja, a danas sve češće sinonim za naviku koja podstiče razne zdravstvene probleme. Gazirani sokovi, bilo da su puni šećera ili “dijetalni”, deluju bezazleno na prvi gutljaj, ali njihovo svakodnevno prisustvo u ishrani nosi posledice koje se teško mogu ignorisati.

1. Slatki okidač za dijabetes i srčane bolesti

Redovno ispijanje zaslađenih napitaka povećava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih oboljenja. Višak šećera u krvi stvara insulinsku rezistenciju, a vremenom opterećuje i srce. Zanimljivo je da ni “dijetalne” verzije nisu bezopasne, jer veštački zaslađivači takođe mogu uticati na metabolizam i osetljivost na insulin, i time narušiti ravnotežu koju organizam pokušava da održi.

2. Višak kilograma koji dolazi u tečnom obliku

Gazirani sokovi ne zasićuju, kalorije iz njih ne “osetimo”, pa ih nesvesno unosimo više nego što mislimo. Dugoročno, to se vidi na telesnoj težini i indeksu telesne mase. Kod dece i odraslih koji redovno piju sokove, češće se beleži viši BMI. Čak ni dijetalni sokovi ne rešavaju problem, već istraživanja pokazuju da veštački zaslađivači mogu uticati na apetit i odnos prema hrani.

3. Šećer je neprijatelj kože

Kada se unosi previše rafinisanog šećera, dolazi do procesa koji oštećuju kolagen, protein zaslužan za elastičnost kože. Rezultat su bore, gubitak tonusa i ubrzano starenje kože. Kod mlađih osoba, česta konzumacija gaziranih pića povezuje se s većim rizikom od pojave akni, posebno ako je unos šećera generalno visok.

4. Osmeh i karijes

Gazirani sok, bez obzira da li je “light” ili ne, uvek je kiseo. Kod onih sa šećerom, kombinacija kiseline i šećera stvara idealne uslove za karijes. Kod dijetalnih varijanti problem je nešto drugačiji, kiselina nagriza gleđ i dovodi do erozije zuba. Stručnjaci napominju da je upravo učestalo ispijanje gaziranih pića jedan od glavnih faktora oštećenja zubne gleđi.

5. Rizik i za mozak

Studije su pokazale da ljudi koji svakodnevno piju barem jedno dijetalno gazirano piće imaju veći rizik od moždanog udara i demencije. S druge strane, visok unos šećera iz klasičnih sokova povezuje se sa slabijom moždanom funkcijom i većim rizikom od Alchajmerove bolesti.

6. Promene u nivou masti u krvi

Česta konzumacija zaslađenih napitaka dovodi do porasta triglicerida i snižavanja “dobrog” HDL holesterola. Ove promene dodatno povećavaju rizik od srčanih oboljenja. Iako dijetalne verzije u ovom slučaju ne pokazuju isti efekat, njihov uticaj na druge procese u telu i dalje nije bezazlen.

Kako postepeno zameniti naviku

Umesto da naglo prekinete, jednostavno počnite da menjate ritam. Uvedite vodu sa kriškama limuna, krastavca ili mente, kombuhu ili gaziranu vodu s malo prirodnog soka. Na taj način zadržavate osećaj “osveženja”, ali bez eksplozije šećera i kiseline.

Gazirani sok nije samo “piće uz obrok”, on menja biohemiju tela, utiče na hormone, kožu, zube i srce. Kada se ta navika ponavlja svakodnevno, posledice postaju vidljive, spolja i iznutra. Zdrava alternativa ne znači odricanje, već vraćanje prirodnom ukusu i ritmu koji našem telu zapravo odgovara.