Kako jedan slatkiš može da vas natera da tokom dana pojedete čak 300 kalorija više nego što ste planirali

Padne vam šećer, pojedete kocku čokolade (ili tri), i odjednom svet izgleda lepše i lakše. Ali, samo pola sata kasnije, osećate se umornije nego pre, a ruka sama kreće ka novom keksu. Zašto nam telo to radi?

Odgovor leži u našoj evoluciji. Nekada davno, med je bio retka poslastica i dragocen izvor energije, neophodan našim precima koji su po ceo dan trčali za antilopama. Danas, kada sedimo u kancelarijama, ta iskonska ljubav prema slatkom radi protiv nas.

Gardijan je u razgovoru sa vodećim nutricionistima razbio nekoliko mitova o šećeru i otkrio kako da uživamo u slatkišima, a da ne uništimo metabolizam.

Trenutna nagrada

Nutricionistkinja Don Mening za Gardijan objašnjava da reakcija kreće onog trena kada slatko dotakne jezik. Mozak to prepoznaje kao brzi izvor energije i aktivira sistem nagrađivanja, lučeći dopamin.

Međutim, nije svaki šećer isti:

• Glukoza tera pankreas da luči insulin kako bi se taj šećer sklonio iz krvi u mišiće.
• Fruktoza (iz voća, ali i sokova) ide direktno u jetru.

Problem nastaje kada preteramo. Višak se ne troši, već se skladišti kao mast ili izaziva upalne procese u telu.

Mit o "šećernom ludilu" 

Evo nečega što će vas iznenaditi: ideja da deca "podivljaju" od šećera je mit! Istraživanja su pokazala da šećer ne utiče na hiperaktivnost. To je placebo efekat kod roditelja ili posledica uzbuđenja na rođendanima. Ali, ono što jeste stvarno je pad energije koji sledi nakon skoka.

Opasna klackalica gladi

Kada naglo skoči nivo šećera u krvi (npr. pojedete krofnu na prazan stomak), sledi neizbežan, nagli pad. Sara Beri, profesorka nutricionizma sa Kraljevskog koledža u Londonu, objašnjava za Gardijan opasnu posledicu tog pada: "Kada ljudima naglo padne šećer, osećaju se gladnije. Naša istraživanja pokazuju da u sledećem obroku pojedu oko 80 kalorija više, a tokom celog dana čak 300 kalorija više."

Dakle, taj jedan slatkiš vas ne goji samo zbog svojih kalorija, već zato što vas tera da se prejedate kasnije tokom dana.

Kako jesti slatko, a izbeći pad energije?

Ne morate se odreći dezerta zauvek. Trik je u tajmingu i kombinovanju:

• Ako jedete voće ili kolač, uvek dodajte vlakna, proteine ili zdrave masti. Na primer, jabuku jedite sa šakom badema. Masti usporavaju apsorpciju šećera i sprečavaju nagli skok (i pad) insulina.
• Naše telo je osetljivije na insulin u jutarnjim časovima. Kocka čokolade posle doručka je manji šok za organizam nego ista ta kocka uveče ispred TV-a.
• Skok šećera je normalna reakcija na hranu. Cilj nije da linija bude ravna, već da izbegnete ekstremne skokove i padove

A šta je sa zaslađivačima?

Mnogi misle da su veštački zaslađivači "besplatna karta" za uživanje bez posledica, međutim, to i nije baš tako. Iako nemaju kalorije, neki zaslađivači mogu negativno uticati na crevnu floru (mikrobiom), a zdravlje stomaka je ključ celokupnog imuniteta.

Šećer nije otrov, ali nije ni hrana koju treba jesti nesvesno. Ključ je u umerenosti i kontekstu. Umesto da ga jedete samog kad ste gladni (najgora opcija), pojedite ga kao završnicu balansiranog obroka bogatog vlaknima.