Jedna crevna bakterija ima moć da spreči gojenje: Čak i uz obilje masne hrane

Ideja da normalna telesna težina zavisi isključivo od „discipline“, snage volje i odgovarajućeg unosa kalorija - polako odlazi u prošlost. Sve više istraživanja pokazuje da mikroskopski svet u našim crevima takođe ima ogroman uticaj na metabolizam, šećer u krvi i skladištenje masti. A najnovije otkriće ide i korak dalje: naučnici su identifikovali jednu jedinu crevnu bakteriju koja može pomoći u sprečavanju gojenja - čak i kada je ishrana bogata mastima.

Zašto se mikrobiom pokazao kao toliko važan?

Crevni mikrobiom čine milijarde bakterija, virusa i gljivica koji žive u našem probavnom sistemu. Pri tom, oni nisu nikakvi pasivni posmatrači - već aktivno utiču na:

• način na koji varimo hranu
• koliko energije iz nje izvlačimo
• da li će se ta energija skladištiti kao mast
• nivo upale u telu
• osetljivost naših ćelija na insulin.

Zato nije slučajno što gojazni ljudi često imaju drugačiji sastav mikrobioma u odnosu na vitkije osobe.

Od 100 kandidata istraživači stigli do - jedne ključne bakterije

Istraživači sa Univerziteta u Juti analizirali su oko 100 vrsta bakterija za koje se sumnjalo da imaju zaštitnu ulogu protiv gojenja. Nakon detaljnih testiranja, jedna se naročito izdvojila: Turicibacter. U njihovoj najnovijoj studiji miševi su hranjeni visokomasnom ishranom i dobijali dodatno bakteriju Turicibacter. U poređenju sa kontrolnom grupom, ovi miševi su imali:

• manje povećanje telesne težine
• niži nivo šećera u krvi
• manje masnoća u krvi

Drugim rečima - bili su metabolički zdraviji uprkos masnijoj i kaloričnijoj ishrani.

Šta bakterija Turicibacter zapravo radi?

Ključ izgleda krije u molekulima poznatim pod nazivom - ceramidi. Naime, količina ceramida se povećava kod ishrane bogate mastima, a povezani su i sa:

• većom apsorpcijom masti u crevima
• povećanim skladištenjem masti
• povišenim šećerom u krvi
• insulinskom rezistencijom

Visok nivo ceramida povezuje se i sa dijabetesom tipa 2 i srčanim bolestima, a neka istraživanja pokazuju da mogu čak biti bolji prediktori kardiovaskularnog rizika od - LDL holesterola.

Zanimljivo je da i Turicibacter proizvodi lipide (masti), ali ove bakterijske masti deluju suprotno - one smanjuju porast ceramida, čak i kada se unosi mnogo masti.

Šta ovi rezultati mogu značiti za ljude?

Paradoksalno, ishrana bogata mastima smanjuje prisustvo Turicibacter bakterije u crevima. Zato se kod gojaznih osoba često detektuju niži nivoi ove bakterije, a time se gubi i njen zaštitni efekat. U pomenutoj studiji na miševima, oni koji su redovno dobijali Turicibacter zadržali su povoljan sastav mikrobioma i istovremeno - ostali vitkiji.

Naravno, istraživači priznaju da su potrebna dodatna istraživanja na ljudima. Ipak, smatraju da je potencijal njihovog otkrića ogroman. „Razumevanje koji tačno bakterijski lipidi imaju ovaj efekat biće ključno - kako za nauku, tako i za razvoj terapija protiv gojaznosti“, navode autori. Nadaju se da ćemo u budućnosti moći da koristimo ove bakterijske molekule kao bezbedan način za održavanje zdrave telesne težine.

Budućnost medicine: Bakterije kao saveznici

Ovo istraživanje je deo mnogo šire i uzbudljive slike. Jer, nauka o mikrobiomu ubrzano napreduje i pronalazi da pojedinačne bakterije imaju specifične uloge u očuvanju našeg zdravlja - od imuniteta i mentalnog zdravlja, do metabolizma i upala.

U skorijoj budućnosti, terapije bi mogle da uključuju:

• obnavljanje „izgubljenih“ korisnih bakterija
• ciljanu primenu bakterijskih metabolita
• personalizovane kombinacije korisnih mikroba

Drugim rečima - pojedini sojevi mikroba bi mogli postati lekovi. U kontekstu plant based ishrane nema sumnje da: ishrana bogata biljnim vlaknima, raznovrsnim biljkama i fermentisanom hranom stvara uslove u kojima korisne bakterije imaju najbolju šansu da opstanu i da bujaju. Zato briga o zdravlju nikako ne može biti samo pitanje kalorija i broja na vagi, već pre svega briga o tome da li na odgovarajući način hranimo naše moćne mikrobe.