Opasni mitovi o mesu u koje većina ljudi veruje
Da li je uverenje koje ima veliki broj ljudi da je meso neophodan deo ishrane rezultat stvarnih činjenica o benefitima ove namirnice za naš organizam ili je rezultat navike, nečega što smo naučeni, ali i neumornog dugogodišnjeg marketinga moćne mesne industrije? Koji propagandni mitovi oko mesa oblikuju naša uverenja kao potrošača?
Meso je od pamtiveka, u manjoj ili većoj meri, bilo deo ljudske ishrane. Poznato je da su nekada samo bogati jeli meso, a siromašni retko ili nikada. Doba industrijalizacije donelo je porast standarda ljudi, a time i mogućnost da priušte više mesa u ishrani. Danas je potrošnja mesa u svetu nekoliko puta veća nego pre 100 godina. I stalno raste.
U trci za profitom mesna industrija ne bira sredstva. Osim pokušaja da snizi troškove proizvodnje (na račun kvaliteta, ali i brige o dobrobiti životinja), ona se intenzivno bavi i marketingom kako bi osigurala konstantni porast tražnje za svojim proizvodima.
Suočena sa obiljem „neprijatnih“ dokaza o štetnosti preterane konzumacije mesa i mesnih prerađevina, ova moćna industrija je primorana da „uzvrati udarac“. To često podrazumeva i plasiranje različitih mitova kroz marketinške poruke i medijske kampanje, kako bi uticali na uverenja potrošača.
"Pravi" muškarci jedu meso
Ovo je jedan od najstarijih mitova koji se decenijama plasira kroz različita sredstva komunikacije. To bi valjda trebalo da znači da je muškarcima neophodno meso u ishrani da bi imali dobre seksualne performanse? Nažalost ljubitelja mesa, ne samo da ovo nije tačno, već je istina dijametralno suprotna.
Hrana bogata zasićenim mastima, kao na pr. hamburgeri, kobasice ili slanina, ne samo da doprinose formiranju naslaga plaka unutar krvnih sudova srca, već avaj i u svim ostalim krvnim sudovima u telu, pa i u onima koji snabdevaju polne organe. Ovo vremenom dovodi do hroničnog zapaljenja krvnih sudova, kao i slabijeg dotoka krvi u ove organe, a to može dovesti do ... Pogađate već čega.
Nauka je pokazala da je najbolja garancija održanja zdravlja krvnih sudova, a time i odlične seksualne moći čak i u starijoj dobi, ishrana sa što više biljnih namirnica koje su bogate antioksidansima i zdravim mastima.
Piletina je "zdrava" opcija
Reklamiranje piletine kao „zdrave opcije“ je počelo još pre 50-ak godina, jer ima manje masnoće u odnosu na crveno meso.
Međutim, od tada je prohujalo mnogo godina selektivnog industrijskog uzgoja pilića. Današnji pilići do odlaska na klanje sa samo 6 nedelja narastu na više od 2 kg. Težina im se, dakle, u današnjoj industriji, uveća za samo 40 dana života čak 40 puta! Zvuči jezivo, a nikako zdravo i prirodno…
Većina masnoće u piletini je skoncentrisana u koži, tako da ako baš ne možete bez piletine, bar skinite kožu pre pripreme i nemojte je pržiti ili pohovati. Veliki problem sa industrijskom piletinom je i česta kontaminacija bakterijama, pa je njome ekstremno rizično rukovati u kuhinji i potrebno je biti jako oprezan.
Olakšaćete sebi (a i pilićima) život ako umesto piletine kao „zdrave opcije“ izaberete na pr. leblebiju ili neku drugu mahunarku, jer su one bogate i proteinima i složenim ugljenim hidratima, a bez rizika koje nosi piletina.
Ljudi su "stvoreni" da jedu meso
Budimo realni, naša tela su daleko bolje prilagođena za ishranu biljkama nego mesom. Ne verujete? Hajdemo redom…
Usna duplja čoveka:
- Prisustvo enzima amilaza u pljuvačci koji razlaže ugljene hidrate i počinje proces varenja – karakteristično za biljojede
- Očnjaci – mali i tupi, nikako dovoljni da njima zakoljemo ulov
- Pljosnati kutnjaci i mogućnost pomeranja vilice levo desno u horizontalnoj ravni – karakteristično za biljojede. Mesožderi imaju makazast zagriz, šiljaste kutnjake i vilicu koja može da se pokreće samo gore-dole, a ne levo-desno (zato ne žvaću hranu, već kidaju i gutaju velike komade)
Organi za varenje čoveka:
- Nedovoljno jaka kiselina u želucu u odnosu na mesoždere, koji mogu da svare kosti, kožu sa sve dlakama, kao i lešine, a sve bez posledica po zdravlje
- Složeniji sistem za varenje, tipičan za biljojede, sa znatno dužim crevima nego kod mesoždera (10-11 x dužina trupa naspram 3-5 x kod mesoždera)
- Dugačko debelo crevo u odnosu na mesoždere (oko 1.5 m) sa milijardama dobrih bakterija koje žive od vlakana iz biljne hrane – teško da nam je ovo priroda dala sa drugom idejom osim da nam glavninu ishrane čine biljke
Zapravo, čini se da se priroda prilično surovo poigrala, stvorivši čoveka tako da veruje da je mesožder, a da ne poseduje ni jednu od evolutivnih prednosti koje imaju drugi predatori – ni brzinu, ni snagu, ni jaku vilicu, ni velike kandže, a ni sposobnost organizma da brzo svari meso i nema posledica na zdravlje.
Loši efekti ishrane mesom na krvne sudove kod ljudi, kao i na porast rizika od mnogih drugih hroničnih bolesti, jasno ukazuju na to da ljudi nisu „stvoreni“ da jedu meso. Vukovi i lavovi nemaju taj problem. Među mesožderima ne postoji ateroskleroza!
Raznovrsna ishrana pretežno bazirana na biljnim namirnicama je po trenutno dostupnim naučnim dokazima najbolja ishrana za naš organizam. I mi smo, bez obzira što mesna industrija pokušava da nas uveri u suprotno, tačno za nju „stvoreni“!
Povezane vesti
Važnost unosa gvožđa: Šta je istina, a šta zabluda, u koju nažalost većina veruje
Šokantno: Rezultati autopsija pokazali prisustvo ateroskleroze već kod mlađih tinejdžera
Da li biste smeli da se kladite koji su proteini kvalitetniji – životinjski ili biljni?
Plant based (veganska) ishrana je skupa – istina ili zabluda?
Plantbased.rs Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
