Da li banane stvarno mogu da nas ubiju: Odakle potiče mit i ima li u njemu istine?
Širom bespuća Interneta čovek može lako da zaluta na mnoga čudnovata mesta. Pa tako izgleda da postoji čitava grupacija vebsajtova koji su obično označeni kao „mommy blogs“ – blogovi za mame. Ovo su veb lokacije za koje sadržaje ponekad pišu osobe koje su ubeđene da im je sama činjenica da su postale mame na neki volšeban način podarila mudrost nedostupnu drugim ljudima. Međutim, ne budimo na kraj srca… Ovakvi blogovi su uglavnom bezopasni i znaju da budu zabavni, a mogu imati i korisniih i zanimljivih ideja. Ipak, nije uvek dobra ideja prihvatati njihove sadržaje bez kritičkog razmatranja, jer ponekad pokažu i da „majke ne znaju uvek najbolje“. Tako s vremena na vreme, ove ekstremno brižne mame znaju da podele i svoj strah od banana.
Ovo mi je zazvučalo krajnje šašavo, pa sam malo istražila po Internetu, samo da bi otkrila da je ovaj strah od banana iznenađujeće raširen. Izgleda da on u sajber-spejsu opstaje već godinama i to u jednom od dva oblika – ili da se bananama možete predozirati kalijumom ili da vam mogu dati preveliku dozu radijacije (?!).
Da li je realno: Predoziranje kalijumom zbog prevelike konzumacije banana
Prvi strah ne deluje na prvi pogled baš totalno besmisleno, jer svi znamo da banane sadrže solidnu količinu kalijuma, što je zapravo dobra stvar. Većina mama svojoj deci često i naglašava da upravo iz tog razloga treba obavezno jesti banane. Naš probavni sistem takođe obožava banane, kao odličan izvor vlakana. Ipak, izgleda da postoji granica u konzumaciji banana. Previše kalijuma u organizmu može dovesti do stanja koje se zove hiperkalemija i koje može biti i fatalno. Ovo stanje, kako kaže medicina, može nastati kao posledica otkaza bubrega, teške alkoholisanosti ili zbog predoziranja suplementima kalijuma. A odakle se stvorila ideja o mogućnosti predoziranja bananama?
Verovali ili ne, pretpostavlja se da je cela ideja potekla od TV nastupa jednog poznatog britanskog komičara - Karla Pilkingtona, od pre nekoliko godina. On je tada rekao da se fatalne doze kalijuma mogu dostići ako pojedemo 7 ili više banana odjednom i da je to razlog zašto marketi nikada ne prodaju više od 6 banana u pakovanju. Nažalost, izgleda da neki ljudi nisu ukapirali da je u pitanju vic, pa je tako rođen mit koji se i dalje širi mrežama.
Moram da priznam da je i meni ideju za razmatranje straha od banana dao jedan potpuno bezazlen članak na jednom od domaćih sajtova, u kome je pored opisa svih koristi konzumiranja banana izneto upozorenje i na potencijalne opasnosti (uključujući i navedenu hiperkalemiiju). Nažalost, u članku nije pisalo više detalja, što me uvek iznervira. Naime, upravo ovako paušalne tvrdnje o opasnostima od određenih namirnica potencijalno dovode do formiranja negativnih mitova i uverenja kod ljudi, što ih može navesti da počnu da izbegavaju vrlo korisne i zdrave namirnice.
Da stanemo na kraj mitu o opasnosti od banana, za početak ćemo konstatovati da prosečna banana sadrži oko 420 mg kalijuma. Preporuke za dnevni unos kalijuma se kreću između 3000 i 4700 mg. Ako bi unosili kalijum samo iz banana to je do 11 banana. E sad, kad su u pitanju procene o nivou unosa kalijuma koji može izazvati hiperkalemiju, one zavise od više stvari kao što su uzrast, telesna težina, stanje zdravlja, ali izgleda da se neka uopštena procena kreće oko gornje granice od oko 18 grama dnevno – približno 42 banane.
Ljudi koji se razumeju u fiziologiju kažu da 95% kalijuma koji unesemo u organizam vrlo brzo stiže do bubrega, što bi značilo da bi za fatalan efekat te 42 banane morali da pojedemo u jako kratkom intervalu. I iako mnogi od nas obožavaju banane, sumnjam da među nama ima baš takvih banana manijaka. Dakle, trovanje viškom kalijuma od unosa banana je samo vrlo štetan mit.
Ima li šanse da se izložimo prevelikoj radijaciji zbog ljubavi prema bananama?
Ipak, mnogo luđi je drugi strah od banana, verovali ili ne, zbog navodnih opasnosti od radijacije. Naime, upravo zbog prisustva kalijuma u bananama, preciznije njegovog izotopa pod nazivom kalijum-40, nauka kaže da smo ako pojedemo jednu bananu izloženi radijaciji ekvivalentnoj 1% tzv. pozadinske radijacije. Na osnovu ovoga je jedan američki naučnik pre 30-ak godina, isključivo u edukativne svrhe, izmislio mernu jedinicu radijacije – Banana Equivalent Dose (doza radijacije jedne banane) ili BED. Svrha ovoga je međutim bila isključivo edukativna, da bi se ilustrovala izrazito mala zračenja, pa bi po ovoj njegovoj skali svako od nas tokom dana bio izložen pozadinskoj radijaciji od 100 BED-a.
Kako je ovaj misaoni eksperiment o banani kao mernoj jedinici izuzetno malog pozadinskog zračenja doveo do straha od radijacije od banana, ostaće misterija zakopana u bespućima Interneta. Ipak, da bi uverili i one „najnevernije Tome“ navešćemo da je smrtonosna doza radijacije utvrđena na 3500 mSv (mili Siverta), što bi prevedeno u „banana doze zračenja“ bilo ekvivalentno izloženosti od 35.000.000 BED-a.
Eto zgodne ideje koju bi mogli da dodamo na spisak najluđih načina da presudimo sami sebi. Prosto je - samo pojedemo 35 miliona banana i … gotovo.
Povezane vesti
Koliko je „umereno“ kada su zasićene masti u pitanju: Loše vesti, ali postoji i rešenje
Oprez: Opasne zablude o koristima od holesterola u krvi koje šire čak i neki lekari
9 veličanstvenih: Najzdraviji način da unesemo kalcijum i izbegnemo mlečne proizvode
Da li nas verovanje da manjak vežbanja dovodi do problema gojaznosti čini još debljim?
Plantbased.rs Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
