„Igre gladi“: Neki od sportista kukaju da na Olimpijadi ne dobijaju dovoljno mesa

Pisali smo o tome da je Olimpijada u Parizu ima ambiciozan plan da postigne upola manje CO2 emisije u odnosu na prethodne. Lokalno proizvedena sezonska hrana i manje životinjskih proizvoda su strategije usvojene od strane organizatora kao najefikasniji način za smanjenje emisija u domenu hrane.

Na „najzelenijim“ igrama do sada, planirano je da 60% od preko 13 miliona obroka, koliko će biti posluženo, bude bez mesa, a trećina će biti veganska. Kako su sportisti i posetioci iz celog sveta, tako je i sastav menija internacionalan. Vege burgunjon (umesto „govedine burgunjon“), pečeni krompir sa karfiolom u sosu sa kurkumom, šakšuka sa crvenim paprikama, vege musaka, hrskavi musli od kinoe, batat sa humusom i čimičuri, samo su neka od jela koja će probati sportisti, zaposleni i gledaoci.

Međutim, jedno su ambiciozni planovi, a realnost nešto sasvim drugo. Već na startu igara, organizatori su naišli na oštre proteste dela sportista. Naime, jedan deo učesnika Olimpijade tvrdi da im u olimpijskoj kantini nije na raspolaganju dovoljna količina životinjskih proteina. Pojedini timovi čak tvrde da ovo može da ugrozi i njihove sportske rezultate. Neki novinari su izrazili čak i zabrinutost da je nedovoljna količina mesa u obrocima uzrok malog broja novih svetskih rekorda na takmičenju. Neki napisi u evropskoj štampi idu čak dotle da Olimpijadu u Parizu nazivaju „Hunger games“ iliti „Igre gladi“.

Među nekim sportistima postoje zablude o adekvatnoj ishrani

Najglasniji u svojim protestima zbog navodne nedovoljne količine mesa i jaja bili su sportisti Velike Britanije i Australije. Britanski tim je čak zahtevao da im se iz domovine pošalje tim kuvara koji će izvan olimpijskog sela za njih pripremati posebnu hranu. Ovakav izliv nezadovoljstva hranom, i to u zemlji poznatoj po dobroj hrani prilično je iznenadio organizatore.

Ipak, znajući Francuze i njihovu perfekciju u pogledu hrane, ne sumnjam da su bez obzira na veći udeo biljne hrane, pažljivo planirali nutritivni sastav obroka tako da odgovara sportistima. Pre će biti da primedbe u pogledu nedostatka životinjskih proteina u obrocima govore o nivou neznanja i zabluda koje vezano za ishranu i dalje postoje među sportistima, ali i njihovim stručnim timovima. Tako je jedna australijska olimpijka pre neki dan doživela salve podsmeha na društvenim mrežama kada je snimila sebe kako jede hamburger iz McDonalds-a, uz reči da je revoltirana neadekvatnom ishranom u olimpijskoj kantini (previše biljne hrane) izašla iz sela da bi pojela „normalan“ obrok.

Ishrana sa većim udelom biljnih namirnica inače po velikom broju naučnih studija važi za način ishrane koji donosi mnoge benefite za zdravlje. Osim toga, više studija na sportistima je demonstriralo da nutritivno adekvatna biljna ishrana nema negativne posledice na sportske performanse, a može da donese i određene benefite, naročito u pogledu brzine oporavka nakon treninga i nastupa.

Javite Novaku da nema šanse da osvoji bilo šta dok ne počne da jede šnicle…

Prilično smešno deluje ta kuknjava pojedinih sportista kako ne mogu da postignu željene rezultate bez gomile mesa i jaja. Kladim se da naš Novak Đoković umre od smeha kad čuje ovako nešto, kao i na pr. Serena Vilijams, ili NBA košarkaši Kajri Irving, DeAndre Džordan i Kris Pol. I na Olimpijadi u Parizu se trenutno nalazi više sportista koji su godinama na veganskoj ili plant based ishrani.

I to nije novi trend. Naime, godinama unazad mnogi vrhunski sportisti su upražnjavali potpuno ili većinski biljnu ishranu i postizali vrhunske rezultate. O njenim benefitima često je govorio i jedan od najčuvenijih atletičara svih vremena, Karl Luis. Luis je svojevremeno prešao na pretežno biljnu ishranu, a onda u jednom periodu i na striktno vegansku ishranu. On je rekao da je svoje najbolje rezultate postizao upravo u periodu kada je bio vegan, kao i da je poučen njegovim iskustvom i veliki deo tadašnjeg američkog trkačkog tima sledio njegov primer.

Mnogi sportisti se za dugo trajanje u vrhunskom sportu okreću plant based ishrani

Naročito je interesantan povoljan uticaj biljne ishrane na dugovečnost u sportu. Više sportista je uspevalo da produži svoju sportsku karijeru upravo prelaskom na plant based ishranu. Tako je na Olimpijadi u Parizu deo ženskog američkog košarkaškog tima Dajana Taurazi, osvajačica 5 zlatnih olimpijskih medalja (američki rekord), koja još uvek igra sa punih 42 godine. Ova igračica koju mnogi smatraju najboljom WNBA košarkašicom svih vremena kaže da joj plant based ishrana omogućava brži oporavak i pomaže da bude u stanju da uradi ono što nije mogla sa 28. Dajana kaže da ne koristi suplemente već isključivo veruje u hranu kao lek.

Mi se naravno nadamo da i sjajnim rezultatima našeg Novaka u poznim teniskim godinama pomaže njegova biljna ishrana i da će mu omogućiti da produži svoj takmičarski staž. Organizatorima Olimpijade u Parizu pak čestitamo na hrabrosti da promovišu ukusnu i zdravu hranu sa smanjenom količinom životinjskih proteina za dobro naše planete, ali i za ljudsko zdravlje.