Od potrage za dugovečnošću do upotrebe štapića: Drevni koreni vegetarijanstva u Kini

Možda mislite da je vegetarijanstvo ili veganstvo moderna ideja ili zapadni trend, ali Kina je još pre više od 4.000 godina uvodila tradicije koje su preferirale biljnu hranu. Već u dinastiji Sja (Xia) tragaoci za dugovečnošću su kombinovali meditaciju, fizičke vežbe i ishranu bez mesa kako bi produžili život i očuvali vitalnu energiju.

U ovom tekstu saznaćete ne samo zašto su drevni Kinezi praktikovali vegetarijanstvo, već i jednu zanimljivu vezu između vegetarijanstva i… štapića za jelo. Da, baš tako — način na koji Kinezi jedu i dan danas ima korene u drevnim principima nenasilja i saosećanja.

Preporučujemo

Vegetarijanstvo u dinastiji Sja (Xia 2070–1600 BCE)

Najraniji poznati kineski vegetarijanci bili su tragaoci za dugovečnošću. Njihov režim kombinovao je ishranu bez mesa sa meditacijom i fizičkim vežbama, sa ciljem produženja života i očuvanja vitalne energije, tzv. „qi“ (či). Taoisti su težili da minimalizuju štetu koju nanose drugim živim bićima i preferirali su hranu bogatu vitalnom „qi“ energijom (živa, biljna hrana) za bolje fizičko, mentalno i duhovno zdravlje. A i čuveni Laoce je savetovao:

Shang dinastija (1600–1046 BCE) i moralni pogled na meso

U periodu Shang dinastije, konzumiranje mesa se počelo povezivati sa preterivanjem i nemoralom. Poslednji kralj iz ove dinastije ostao je zapamćen po slavljima sa ekstravagantnim gozbama, što je doprinelo i njegovom padu. Žrtvovanje životinja jeste bilo važan deo narodne religije u to vreme, ali su se čak i pre tih rituala praktikovali obavezni periodi vegetarijanstva - bez mesa i alkohola.

Konfučije i njegovi naslednici – vegetarijanstvo kao znak sofisticiranosti i saosećanja

Čuveni mislilac Konfučije, iako nije bio striktan vegetarijanac, promovisao je jednostavan i skroman život naročito za plemiće i intelektualce. Vegetarijanstvo je video kao znak sofisticiranosti i kulturne zrelosti. Njegov naslednik Mencije podsticao je dobrotu prema životinjama sledećim rečima:

Budizam i širenje vegetarijanske prakse

Vegetarijanstvo u Kini je dodatno učvrstila pojava budizma oko 220. godine nove ere, koji su proširili indijski monasi. Tokom dinastije Lang (465–549 CE), vrhovni vladar, zagriženi pristalica budizma, uspostavio je i praksu doživotnog vegetarijanstva za budističke monahe i monahinje. Upravo budistički monasi su kroz vegetarijanstvo proširili upotrebu sastojaka kao što su: sojino mleko, tofu i drugi proizvode od soje, kao i gluten (seitan), i to ne samo u Kini, već i i u Japanu, Koreji i Vijetnamu.

Zašto Kinezi jedu štapićima?

Upotreba štapića takođe potiče iz drevnih principa nenasilja. Još je Konfučije osuđivao nošenje mačeva i noževa za stolom, jer oštri predmeti podsećaju na klanice i nasilje. Monasi su zato uveli pravilo fan wan jing - koje zabranjuje upotrebu noževa za stolom i promoviše štapiće za ugodnije i nenasilno iskustvo tokom obroka.

Ovaj običaj kasnije je oblikovao i čitavu kinesku kuhinju – zato se svi sastojci u jelima seckaju na veličinu zalogaja, što olakšava korišćenje štapića i čini obroke i vizuelno lepim, ali i praktičnim.

Vegetarijanstvo u Kini danas

Danas većina Kineza ne doživljava vegetarijanstvo kao ideologiju, već kao korisnu praksu – povremeno, slično postu i meditaciji. Ova tradicija je duboko ukorenjena, a savremena kineska kuhinja i dalje reflektuje filozofiju saosećanja, ravnoteže i brige o zdravlju.

Vegetarijanstvo u Kini ima hiljadugodišnju tradiciju, povezujući zdravlje, duhovnost i saosećanje prema životinjama. I dok danas milioni ljudi koristie štapiće više iz navike nego iz uverenja, oni podsećaju na duboku filozofiju nenasilja i poštovanja prema hrani. Razumevanje ovih korena ne samo da obogaćuje kulinarsko iskustvo, već i podseća koliko jednostavni izbori u ishrani mogu biti moćni i menjati čitave civilizacije.