Velika evropska studija otkriva: Biljna ishrana smanjuje rizik od hroničnih bolesti za 32%

Koliko puta smo već čuli da ishrana bogata voćem, povrćem i integralnim namirnicama može da učini čuda za naše zdravlje? Ovog puta, to više nije samo uopšten savet, već ozbiljan naučni zaključak koji dolazi iz velike evropske studije. Naučnici su analizirali podatke više od 400.000 ljudi iz šest zemalja Evrope i došli do zapanjujućih rezultata - osobe koje su se u većoj meri hranile biljnim namirnicama imale su značajno manji rizik da obole od više hroničnih bolesti istovremeno.

Preporučujemo

Šta je multimorbiditet?

Multimorbiditet je pojam koji označava istovremenu pojavu dve ili više hroničnih bolesti, poput kancera, dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja. To je stanje koje značajno otežava kvalitet života i zahteva kompleksnu medicinsku negu. I upravo na tom polju biljna hrana pokazuje svoju snagu.

Rezultati iz britanske baze podataka (UK Biobank) pokazuju da su učesnici koji su se najviše približili obrascu biljne ishrane imali 32% manji rizik od multimorbiditeta u poređenju s onima čija se ishrana uglavnom zasnivala na mesu i prerađenim životinjskim proizvodima. Ono što je posebno značajno, taj efekat je uočen i kod mlađih od 60 i kod starijih učesnika, što znači da nije vezan samo za određeno životno doba.

Šta podrazumevamo pod zdravom ishranom

Istraživači su kao “zdravu biljnu ishranu” označili način ishrane u kojem preovlađuju:

• sveže voće i povrće
• integralne žitarice
• mahunarke

Uz to, povremeno se mogu naći i biljne alternative poput veganskih kobasica ili burgera, ali naglasak je ipak na minimalno prerađenoj hrani. Suprotno tome, ishrana bogata mesom, posebno prerađenim, bila je povezana sa značajno većim rizikom od razvoja više bolesti odjednom.

Naučne preporuke idu u istom pravcu

Jedan od autora studije, istakao je da se ovi rezultati savršeno uklapaju u nacionalne prehrambene smernice, koje sve više naglašavaju važnost biljne hrane i smanjen unos namirnica životinjskog porekla. Drugim rečima, ono što nauka sada potvrđuje već postaje deo zvaničnih preporuka.

Autori istraživanja naglašavaju da nije neophodno potpuno izbaciti životinjske proizvode da bi se osetile koristi. Dovoljno je da pretežan deo ishrane čine biljne namirnice, a pozitivni efekti će se već videti.

Ova obimna evropska analiza još jednom podseća na to koliko hrana oblikuje naše zdravlje. Prednost biljne ishrane ne ogleda se samo u manjem riziku od pojedinačnih bolesti, već i u zaštiti od njihovog istovremenog pojavljivanja, što može značajno produžiti i poboljšati kvalitet života. Dakle, nije reč o kratkotrajnim trendovima, već o dugoročnoj strategiji - što više biljaka na tanjiru, to manje šansi da se suočimo sa hroničnim bolestima.