Mediteranska ili planetarna dijeta: Naučnici 14 godina pratili 11.000 ljudi i evo šta su otkrili

U moru različitih dijeta koje nam se svakodnevno plasiraju, od onih koje obećavaju brzu liniju do onih koje se kunu u "detoks", prosečan čovek često ne zna kome da veruje. Da li se vratiti tradiciji ili slušati moderne nutricioniste? I da li je uopšte moguće hraniti se kvalitetno, a da to ne zahteva drastične promene životnog stila?

Analiza, predstavljena na kongresu Evropskog udruženja za preventivnu kardiologiju, donosi konkretne odgovore zasnovane na podacima, a ne na trendovima. Istraživači su tokom 14 godina pratili više od 11.000 ljudi kako bi uporedili dva najdominantnija modela ishrane današnjice: dobro poznatu mediteransku dijetu i naučno osmišljenu planetarnu dijetu.

Preporučujemo

Rezultati su iznenadili mnoge - ispostavilo se da recept za zdravlje nije toliko komplikovan kao što se misli, a uz njega, sasvim "slučajno", dolazi i jedan veliki bonus za očuvanje životne sredine.

Tradicija protiv nauke

Da bismo razumeli rezultate, moramo znati šta ovi režimi podrazumevaju:

• Mediteranska ishrana: Zlatni standard zdravlja, zasnovan na tradiciji zemalja poput Grčke, Italije i Španije. Fokus je na maslinovom ulju, povrću, ribi, celovitim žitaricama, uz umeren unos jaja i mlečnih proizvoda, a minimalan unos crvenog mesa i slatkiša.
• Planetarna ishrana (Planetary Health Diet): Ovo je moderniji koncept, osmišljen 2019. godine od strane komisije EAT-Lancet. To je naučni nacrt kako nahraniti rastuću svetsku populaciju bez uništavanja planete. Ona je slična mediteranskoj, ali nešto stroža - baza je biljna (povrće, voće, mahunarke, orasi), dok su meso, mlečni proizvodi i šećeri dozvoljeni, ali u vrlo ograničenim količinama.

Koja dijeta je bolja sa zdravstvenog aspekta

Istraživači iz Španije analizirali su podatke ispitanika i došli do zaključka da su rezultati gotovo izjednačeni i impresivni.

• Ljudi koji su se striktno pridržavali planetarne ishrane imali su 22% manji rizik od prevremene smrti.
• Oni koji su pratili mediteransku ishranu imali su 21% manji rizik.

Autorka studije, istakla je da oba režima nude značajne prednosti i za zdravlje ljudi i za planetu, potvrđujući da biljna osnova ishrane igra ključnu ulogu u dugovečnosti i prevenciji kardiovaskularnih bolesti, koje su i dalje ubica broj jedan u svetu.

Uticaj na okolinu

Osim zdravlja, studija je merila i ekološki otisak - koliko se vode troši i gasova emituje za proizvodnju hrane u oba režima. I ovde su oba modela briljirala u poređenju sa standardnom zapadnjačkom ishranom (punom prerađevina i mesa).

• Planetarna ishrana je imala za nijansu nižu emisiju štetnih gasova.
• Mediteranska ishrana je zahtevala za nijansu manje zemljišta za uzgoj hrane.

Zaključak je da su obe dijete održive. Najveći zagađivači u ishrani su, očekivano, crveno meso i prekomerna upotreba mlečnih proizvoda, dok su voće, povrće i žitarice ekološki najprihvatljiviji.

Šta ovo znači za vaš tanjir?

Najvažnija poruka ovog istraživanja je fleksibilnost. Ne morate postati striktan vegan da biste pomogli sebi i planeti (iako je to validan izbor). Obe dijete dozvoljavaju životinjske proizvode, ali akcenat stavljaju na kvalitet i umerenost.

Smanjenjem unosa prerađevina i mesa, a povećanjem unosa biljaka, činite uslugu svom srcu, ali i generacijama koje dolaze.