Sastojak koji se krije u mnogim proizvodima u marketu: Zašto ga industrija obožava, a ekolozi strepe?

U mnogim pakovanjima koja svakodnevno otvaramo krije se jedan sastojak o kom se često priča, a retko stvarno zna - palmino ulje. Ne mora da stoji na kuhinjskoj polici da bi bilo “prisutno”, dovoljno je posegnuti za keksom, lisnatim testom ili omiljenim kremastim grickalicama i velika je verovatnoća da će se upravo ono naći među prvim sastojcima. To nije slučajno - u industriji je gotovo nezamenljivo, a ipak je oko njega podignuto mnogo pitanja o zdravlju, održivosti i etici.

Preporučujemo

Šta je zapravo palmino ulje i zašto je toliko zastupljeno?

Palmino ulje potiče iz ploda afričke uljane palme. Iz istog ploda dobijaju se dve vrste masti: palmino ulje i ulje palminog ulja. Prvo se uglavnom koristi u hrani, dok se drugo češće sreće u kozmetici.

Tehnolozima i proizvođačima je posebno zanimljivo iz dva razloga:

• visoka izdašnost: uljana palma daje znatno više ulja po hektaru nego soja, suncokret ili uljana repica
• tekstura i stabilnost: pri sobnoj temperaturi je polučvrsto, neutralnog ukusa, pa lako daje vazdušastu, kremastu ili lisnatu strukturu bez dodatne arome

Nutritivni profil, negde između kokosovog i maslinovog ulja

Palmino ulje je oko 50% zasićenih, a oko 40% nezasićenih masti. Sadrži i vitamine A i E, kao i oleinsku i linolnu kiselinu. Po sastavu je “između” dva ulja koja već dobro poznajemo - manje zasićeno od kokosovog, a maslinovo i uljanu repicu ipak ne dostiže po udelu korisnih masnih kiselina.

Najveća polemika se vodi oko palmitinske kiseline, glavnog zasićenog sastojka. Iako se često navodi da zasićene masti povećavaju rizik od srčanih bolesti, istraživanja o palminom ulju daju različite rezultate, pa se efekti ne mogu svesti na “dobro” ili “loše”. U većini analiza ključna poruka je da konkretan uticaj zavisi od ukupnog načina ishrane, a ne samo od jedne namirnice.

Ekološka priča

Kada se govori o palminom ulju, najjače reakcije dolaze zbog uticaja na prirodu. Proizvodnja konvencionalnog palminog ulja vezuje se za:

• krčenje šuma i gubitak staništa, posebno u Indoneziji i Maleziji
• ugrožavanje vrsta poput orangutana i sumatranskog tigra
• emisije CO₂, naročito kada se za plantaže isušuju tresetišta
• zagađenje vode i zemljišta otpadnim materijama iz prerade
• zagađenje vazduha usled paljenja vegetacije pri otvaranju novih zasada

S druge strane, uljana palma daje najviše ulja po hektaru od svih biljnih kultura. To znači da bi prelazak na ulja poput sojinog ili suncokretovog zahtevao više obradivih površina, što bi takođe izazvalo pritisak na prirodne ekosisteme, samo na drugim mestima.

Uz to, milioni ljudi u jugoistočnoj Aziji zavise od proizvodnje palminog ulja, što održivost čini kompleksnijom nego što deluje na prvi pogled.

Zašto industrija i dalje bira palmino ulje

Proizvođačima je privlačno jer je:

• jeftino i lako dostupno
• stabilno pri visokim temperaturama
• neutralnog ukusa
• odlično za teksturu (od pahuljastih testa do kremastih maziva)
• izdašno - zahteva znatno manje zemlje od drugih uljarica

Zbog svega ovoga, palmino ulje se nalazi u oko polovine svih pakovanih proizvoda u supermarketima.

Da li postoji održiviji izbor?

Postoje inicijative koje pokušavaju da ublaže negativan uticaj proizvodnje. One uvode pravila o smanjenju krčenja šuma, boljoj zaštiti radnika, zaštiti tla i strožijem praćenju lanca snabdevanja. Ali, ograničenja postoje - sertifikacija nije savršena, prati je nedovoljna kontrola i ne obuhvata sve male proizvođače, ali predstavlja korak u boljem smeru.

Palmino ulje nije jednostavna tema. Nutritivno se uklapa u uravnoteženu ishranu, ali najveći teret nosi na polju ekologije i društvene odgovornosti. Iako je ovo ulje teško potpuno izbeći, način na koji ga kupujemo i kakvu proizvodnju podržavamo pravi razliku. Uz malo pažnje prilikom čitanja deklaracija i izbor brendova koji koriste održivo ulje, moguće je uživati u omiljenim proizvodima, a istovremeno podržati prakse koje idu u smeru zaštite ljudi, šuma i biodiverziteta.