Divlji svet nestaje - dramatičan poziv čovečanstvu da promeni način ishrane
U svom poslednjem projektu, nastavku serijala „Planeta Zemlja“, Ser Dejvid Atenborou je poslao čovečanstvu poruku koja je dobila veliki publicitet. Prvi put je, naime, u jednoj tako popularnoj emisiji na televiziji, bačeno svetlo na poguban uticaj stočarske i mesne industrije na planetu i svet prirode.
Ser Dejvid Atenborou, decenijama je sinonim za najkvalitetniji dokumentarni televizijski program prirodnjačke tematike. Počevši sa serijalom „Život na planeti Zemlji“ (Life on Earth) iz 1979. godine, Atenborou je postavio temelje potpuno novog nivoa kvaliteta u pravljenju filmova sa tematikom sveta divljine na Zemlji. Ozbiljnost sa kojom je prilazio pričama o životu divljih životinja, istražujući pri tome najnovija naučna otkrića, inspirisalo je generacije dokumentarista, a njemu donelo poverenje naučne zajednice, koja je sa njim nesebično delila najnovije rezultate svojih istraživanja.
U televizijskoj karijeri dugoj više od 60 godina (Dajvid ima 97 godina), prokrstario je našom planetom uzduž i popreko, radeći na ogromnom broju dokumentarnih serijala o svetu divljih životinja i dobio najprestižnija svetska priznanja za svoj rad.
Rani radovi Ser Dejvida Atenboroua uglavnom su se bavili čudesnim svetom prirode. Međutim, u kasnijem periodu, kada su posledice razarajućeg uticaja ljudske „civilizacije“ počeli ozbiljno da ugrožavaju divlji svet, kao pravi zaljubljenik u prirodu i on je morao da digne svoj glas. Tako je u svojim kasnijim filmovima počeo nesebično da se zalaže za ideje usmerene na projekte očuvanja prirode – očuvanje biodiverziteta-a (raznolikosti vrsta), ograničavanje rasta svetske populacije, prelazak na obnovljive izvore energije, ublažavanje efekata klimatskih promena…
Ozbiljnu zabrinutost za opstanak živog sveta izrazio je u okviru svog dokumentarnog serijala „Naša planeta“ (objavljen 2019. godine na Netflix-u). Kroz 8 epizoda Atenborou je opisao svu destruktivnost ljudskog uticaja na našu planetu. U dirljivoj priči o svojim počecima, Ser Dejvid se prisetio svojih prvih susreta sa divljim svetom planete 50 godina ranije i opisao svoju uznemirenost time koliko je prirodni svet za njegovog života nepovratno devastiran.
Međutim, ono u čemu je Ser Dejvid Atenborou neprevaziđen je njegova nadahnuta naracija i nepresušni optimizam. I pored zastrašujućih uvida u razarajuće posledice ljudskih aktivnosti na našu planetu, a i njegovih poznih godina, on ni jednog momenta ne gubi optimizam i ne šalje katastrofičnu poruku. U svom „dečački radoznalom“ maniru Atenborou ne prestaje da inspiriše svoje gledaoce da veruju u mogućnost promene ljudske vrste i potrebu njenog ujedinjenog napora da stvari promeni na bolje i spase budućnost planete.
Neefikasan sistem proizvodnje hrane uništava prirodni svet
U svom poslednjem projektu – nastavku serijala „Planeta Zemlja“ Dejvid Atenborou je poslao svim ljudima poruku koja je naišla na jak odjek i publicitet u javnosti. Prvi put je, naime, u jednom tako popularnom serijalu na televiziji, bačeno svetlo na poguban uticaj stočarske i mesne industrije na planetu.
Ovako je Atenborou opisao način na koji ljudska praksa masovnog uzgoja domaćih životinja nanosi katastrofalnu štetu prirodi:
„Mi uzgajamo preko 70 milijardi životinja godišnje, a svaka od njih mora da se hrani. Proizvodnja hrane za toliki broj domaćih životinja ima ogroman uticaj na prirodu.“
Pokazujući razaranja izazvana požarima radi krčenja amazonskih prašuma, rekao je: „ Iz godine u godinu, mi krčimo preko 2 miliona hektara amazonske prašume, što je jednako površini Velsa. Zatim tu zemlju koristimo da načinimo još prostora za uzgoj stoke i gajenje soje kako bi hranili stoku. Destrukcija staništa je najveći problem koji smo upravo mi (ljudi) napravili za divlji svet širom planete.“
Govoreći o neefikasnoti sistema gajenja domaćih životinja sa stanovišta preteranog korišćenja prirodnih resursa, Atenborou je rekao da je rešenje u tome da čovečanstvo promeni preovlađujući način ishrane.
„Ako smanjimo unos mesa i mlečnih proizvoda, a povećamo unos hrane biljnog porekla, onda sva energija Sunca ide direktno u rast naše hrane – biljaka, a ne rasipa se kroz hranjenje životinja. Pošto je ovakva proizvodnja hrane mnogo efikasnija, mogli bi da proizvedemo dovoljno hrane za sve nas, koristeći za to samo četvrtinu poljoprivrednih površina koje se trenutno koriste. Ovo bi oslobodilo zemljište veličine SAD, Kine, Evropske Unije i Australije zajedno. Sav taj slobodan prostor mogli bi da vratimo prirodnom svetu.“
Nadamo se da će ova snažna poruka trgnuti mnoge ljude širom sveta koji još uvek ne vide koliko je neodrživ postojeći sistem proizvodnje hrane, naročito u svetlu stalnog i vrtoglavog porasta broja stanovnika na planeti.
Na mlade gledaoce emisija Dejvida Atenborou-a, ova poruka je izgleda ostavila ogroman uticaj. Naime, britanski mediji su izvestili o tome da je 6-godišnji Bruno iz Kenterberija u Engleskoj, posle gledanja serijala "Život na planeti Zemlji" napisao pismo okružnim vlastima u kome je zatražio da se u vrtićima uvede bar jedan dan bez mesa, jer, po njegovim rečima: "Želimo da pomognemo divljem svetu". Mali Britanac je pri tom upotrebio vrlo inspirativne rečenice: "Divlji svet umire. Ljudi su prigrabili ceo svet za sebe."
Povezane vesti
Ništa prodavnica, ovaj čovek sam proizvodi svu hranu: Koliko zemlje i rada je potrebno?
Za zatvaranje stočarskih farmi EU odobrila Holandiji 700 mil. za odštetu farmerima
Folksvagen konačno najavio: Uskoro u vozilima inovativna veganska koža od konoplje
Danska na čelu tranzicije: Prva uvodi poreze na karbonske emisije za poljoprivredu
Plantbased.rs Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
