Globalna kriza: Kako mi kao pojedinci možemo doprineti uspehu održivog prehrambenog sistema?

Održivi prehrambeni sistem je onaj koji omogućava sigurnost u snabdevanju hranom i ishranu za sve, uz očuvanje prirodnih resursa i zdravlja planete. Ovaj sistem obuhvata sve aspekte, od obrade, pakovanja i transporta hrane do njenog konzumiranja. Nažalost, trenutni prehrambeni sistemi nisu ni efikasni, ni održivi. Prema podacima iz 2022. godine, oko 9,2% svetske populacije suočavalo se sa hroničnim glađu, što je otprilike 735 miliona ljudi - 122 miliona više nego 2019. godine. Ove neodržive prakse takođe doprinose klimatskoj krizi, jer su odgovorne za trećinu emisija gasova sa efektom staklene bašte i 70% potrošnje svežih voda na svetu.

Za ocenu održivosti prehrambenog sistema koriste se tri ključna indikatora:

• Ekonomska održivost - sistem je profitabilan i dugoročno izvodljiv.
• Socijalna održivost - sistem donosi koristi široj zajednici, poboljšavajući kvalitet života.
• Ekološka održivost - sistem ima pozitivan ili neutralan uticaj na prirodnu sredinu.

Rast populacije, urbanizacija, promene u potrošačkim navikama i klimatske promene predstavljaju dodatni pritisak na prehrambene sisteme, što ukazuje na potrebu za reformom postojećih praksi kako bi naši prehrambeni sistemi postali održivi.

Globalni prehrambeni sistem

Cilj Sustainable Development Goal 2 (SDG 2 - Cilj održivog razvoja), „Nula gladi“, je okončanje gladi i svih oblika neuhranjenosti do 2030. godine. Međutim, svet nije na putu da postigne ovaj cilj, a prema procenama UN, čak 780 miliona ljudi, ili jedan od deset globalno, trpi od gladi. Stopa gladi se posebno povećava u zapadnoj Aziji, Karibima i mnogim delovima Afrike, dok su neki delovi Azije i Latinske Amerike zabeležili poboljšanja u bezbednosti hrane. Zbog sukoba, ekonomskih šokova, klimatskih ekstremnih pojava i rastućih cena đubriva, svet se suočava sa prehrambenom hitnoćom.

Najviše gladnih ima u zonama sukoba... Foto: Mohammed Skaik / Zuma Press / Profimedia

Trostruka pretnja: prekomerna konzumacija, neodržive prakse i neuhranjenost

Prekomerna konzumacija hrane, naročito u bogatijim zemljama, ključni je problem u globalnoj krizi sa hranom. Ako bi svi ljudi na svetu konzumirali resurse kao što to rade stanovnici SAD-a, Kanade ili Luksemburga, trebalo bi nam više od pet planeta da zadovoljimo njihove potrebe. Pored toga, neuhranjenost, koja najviše pogađa decu iz siromašnih zemalja, usporava rast, utiče na telesne dimenzije i može dovesti do nedostatka mikro-nutrijenata, gojaznosti i drugih zdravstvenih problema.

Voda, hrana i energija čine osnovne resurse koji su povezani sa održivim razvojem. Poljoprivreda je najveći potrošač resursa slatke vode, a više od četvrtine energije koja se koristi globalno troši se na proizvodnju hrane i njeno snabdevanje.

Zašto je transformacija prehrambenih sistema važna?

Sistemi koji omogućavaju proizvodnju hrane od polja do stola odgovorni su za značajnu količinu emisija gasova sa efektom staklene bašte, gubitak biodiverziteta i degradaciju zemljišta i voda. Otpad u prehrambenom sistemu ima ekološki uticaj i treba ga smanjiti kroz sistemske promene i politike koje podržavaju proizvodnju i dostupnost biljnih namirnica.

Foto: Shutterstock/Sepp photography

Uloga pojedinca u održivoj ishrani

Pored sistemskih promena, pojedinci mogu imati veliki uticaj na smanjenje ekološke štete. Postizanje održivosti u ishrani ne zahteva savršenstvo, već male, dosledne promene koje mogu doneti velike sistemske posledice. Četiri jednostavna koraka mogu pomoći da živimo zdravije i doprinosimo održivosti planete:

• Planirajte kupovinu i obroke: Planiranje obroka za nedelju dana i kupovina sa jasnom listom može vam pomoći da izbegnete nepotrebnu kupovinu i uštedite novac.
• Zamenite meso biljnim izvorima proteina: Isprobavanje novih biljnih recepata ne samo da je dobro za vašu ishranu, već i za planetu. Održiva ishrana znači smanjenje konzumiranja mesa i smanjenje otpada hrane u našim domovima. Biljna ishrana ima manji ekološki otisak u odnosu na životinjsku proizvodnju, jer zahteva manje resursa poput zemlje, vode i energije, te emituje manje štetnih gasova. Proizvodnja mesa, posebno crvenog, odgovorna je za značajnu količinu CO2 emisija i deforestaciju. Zamena mesa biljnim izvorima proteina, kao što su mahunarke i orašasti plodovi, smanjuje uticaj na životnu sredinu i podržava održivu upotrebu zemljišta.
• Iskoristite ostatke hrane: Čuvanje ostataka hrane u hermetički zatvorenim posudama ili smrzavanje povrća koja bi mogla da se pokvari pomaže smanjenju otpada. Takođe, načini pripreme pojedinih namirnica (kao što su smuti i potaž) nam mogu pomoći u korišćenju zaostalih namirnica.
• Oslobodite se osećaja krivice: Svaka promena navika zahteva vreme. 

Iako je izazovno, svaka promena koju napravimo može doprineti boljoj budućnosti za planetu i naše zdravlje. Razmislite o tome koje promene odgovaraju vašem načinu života i dajte svoj doprinos gde god možete.