Mesna industrija platila studiju o superiornosti mesa za izgradnju mišića, pa se ispalila
Mesna industrija se godinama bavi time da ubedi ljude da su proteini životinjskog porekla neophodni za izgradnju mišića. Ipak, kako je sve više naučnih dokaza o štetnosti preteranog unosa životinjskih proizvoda, a premalo biljnih namirnica, tako je sve više i ljudi koji žele da smanje unos mesa ili ga potpuno izbace iz upotrebe. Međutim, neki od njih, a naročito mladi koji se često bave sportom i brinu o izgradnji mišića, oklevaju da načine ovaj korak strahujući da će ishranom bez mesa ugroziti svoj trud i rad u teretani. E pa, imamo dobre vesti!
Ovih dana je jedna naučna studija, i to paradoksalno finansirana upravo od strane industrije goveđeg mesa, pokazala da nemate razloga za brigu. Naime, njeni rezultati ukazuju na to da su biljni proteini(i to najprostiji tipa pasulj + integralni hleb) podjednako efikasni u sintezi proteina u mišićima kao i životinjski (čista govedina) . Da dobro ste čuli. Industrija goveđeg mesa je ovo istraživanje finansirala očekujući da će sa sigurnošću pokazati superiornost čiste govedine u odnosu na biljne izvore proteina, a desilo se - upravo suprotno. Studija je objavljena u naučnoj publikaciji „Journal of Nutrition“, a mnogi se pitaju zašto su je ipak objavili ako su njeni rezultati tako nepovoljni po goveđu industriju? Na svu sreću, propisi nalažu da sve studije finansirane grantovima tuđih sredstava moraju da objave svoje rezultate sviđali se oni nekom ili ne.
Šta kaže studija koja je „sahranila“ snove mesne industrije?
Studija pokazuje svoje rezultate u samom svom nazivu koji glasi: „Obroci koji sadrže identične količine proteina od namirnica koje pružaju kompletan, komplementaran i nekompletan profil esencijalnih amino kiselina nemaju različit uticaj na sintezu proteina u skeletnim mišićima 24 sata nakon obroka“. U okviru ovog istraživanja 17 aktivnih žena u srednjim godinama je podeljeno u tri grupe sa različitim vrstama ishrane kako bi se ispitali efekti različitih izvora proteina. Prva grupa je konzumirala obroke sa 23 g proteina iz čiste govedine (što je označeno kao „kompletan protein“), druga je unosila obroke sa 23 g proteina iz kombinacije „nekompletnih, ali komplementarnih“ biljnih izvora (kombinacija pasulja i integralnog hleba), a treća istu količinu proteina iz „nekompletnog biljnog izvora proteina“ (samo pasulj ili samo integralni hleb u obroku).
U pitanju je bila tzv. „cross over“ studija, što znači da su sve tri grupe žena prošle kroz sva tri načina ishrane (kako bi se isključio efekat individualnih razlika na rezultate). Istraživači su posmatrali sintezu proteina u mišićima 24 časa nakon obroka sa navedenim proteinskim sadržajem. I nije tu bilo nikakve odokativne procene sinteze proteina, već su to radili direktno - biopsijom iz skeletnih mišića (uzimanjem uzorka).
Istraživači su naveli da je njihova polazna hipoteza bila da će se „kompletni“ proteini iz goveđeg mesa pokazati superiornim u stimulisanju sinteze proteina u mišićima, da će se „nekompletni, ali komplentarni biljni izvori“ pokazati slabijim u ovoj stimulaciji, a da „nekompletni“ biljni izvori uopšte neće biti u stanju da stimulišu sintezu proteina u mišićima. A šta se zapravo desilo?
Rezultati su pokazali podjednaku stimulaciju sinteze proteina u mišićima tokom 24 sata nakon obroka, bilo da su pitanju tzv. „kompletni“ goveđi, „nekompletni i komplementarni“ biljni ili „nekompletni“ biljni izvori. Ovo nam očigledno govori da nešto nije u redu sa shvatanjem proteina u nutritivnom smislu i cele zamisli o „kompletnim“ i „nekompletnim“ proteinima. Izgleda da naše telo po svoj prilici ne haje za naše fantazije već sintetiše ono što mu je neophodno i kada mu je neophodno od onoga što mu je na raspolaganju.
Dokazi protiv zablude o neophodnosti unosa mesa za izgradnju mišića se gomilaju
Pomenuta studija očigledno se obila o glavu industriji goveđeg mesa. I ne samo to - ozbiljne zablude koje još uvek vladaju čak i u delu naučne zajednice o neadekvatnosti biljnih proteina, pa shodno tome i potcenjivački stav prema veganskom načinu ishrane, ovom studijom su još jednom raspršene.
Sa druge strane ovo je još jedan poen na strani plant based ili biljne ishrane, koja osim očigledno adekvatne sinteze proteina nudi i obilje dodatnih zdravstvenih prednosti, zbog većeg unosa vlakana, vitamina, minerala i antioksidanasa. Ukoliko spadate u zaljubljenike u sport ili fitnes može vas zanimati i ova sistematska i meta analiza više studija obavljena prošle godine na Kembridž Univerzitetu koja je analizirala uporedo efekte biljne i mešovite ishrane kako na aerobni kapacitet tako i na snagu mišića. Njeni nalazi su pokazali da su osobe na veganskoj ili vegetarijanskoj ishrani imale iste ili čak superiorne aerobne sposobnosti u odnosu na one na mešovitoj ishrani (omnivori). Nedostatak mesa u ishrani nije se po njihovim nalazima loše odrazio ni na rezultate na vežbama mišićne snage.
Kako postoji već obilje dokaza da je plant based ishrana dugoročno superiorna u pogledu zdravstvenih ishoda, a istovremeno i najmanje štetna za našu okolinu i planetarne resurse, izgleda da se polako ali sigurno ruše i poslednji temelji zabluda koje potpiruje mesna industrija – da je meso neophodno za izgradnju mišića.
Povezane vesti
Da li Veganuary kampanja može da pokrene Srbiju: Probajte biljnu ishranu tokom januara
Ilon Mask se javno obrukao: Ne zna osnovne stvari o klimatskim promenama
Verovali ili ne: Veliki broj muškaraca bi se radije odrekao 10 godina života nego ovoga…
Pobeda za biljna mleka: Starbaks ukida dodatnu naplatu ovih vrsta mleka u kafi
Plantbased.rs Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
