Bivši vegani među slavnim ličnostima: Zašto su Majli Sajrus i Majk Tajson odustali od biljne ishrane?

Kada poznate ličnosti menjaju način ishrane, to retko prolazi nezapaženo. Posebno ako se radi o napuštanju biljne ishrane, koju su prethodno javno podržavale. Od Majli Sajrus do Majka Tajsona, sve više poznatih otkriva da su se vratili na proizvode životinjskog porekla, što neretko izaziva lavinu komentara i osuda. Ali umesto da brzopleto sudimo, možda bi bilo korisnije da zastanemo i zapitamo se: šta možemo da naučimo iz njihovih iskustava? Jer ako se i oni suočavaju sa izazovima biljne ishrane, verovatno se sa istim mukama bore i mnogi "obični" ljudi.

Šta nam zapravo poručuju bivši vegani iz sveta poznatih?

Njihove odluke da napuste biljnu ishranu često se predstavljaju kao senzacije, ali razlozi koji stoje iza njih su mnogo prizemniji i zapravo veoma česti. Možda nikada nisu bili duboko vezani za etički aspekt veganstva, a možda su jednostavno naišli na prepreke koje mnogima deluju poznato: umor, manjak energije, loša organizacija ishrane ili nedovoljno znanja o balansiranju nutrijenata.

I tu dolazimo do važne tačke. Umesto da ih osuđujemo ili olako odbacimo njihova iskustva, možda bismo mogli da ih shvatimo kao podsetnik, da još ima prostora za edukaciju, podršku i poboljšanje. Da biljna ishrana nije "sve ili ništa", već proces učenja i prilagođavanja.

Majli Sajrus i iscrpljenost

Godinama je bila jedno od najglasnijih imena kada je u pitanju veganstvo u svetu poznatih. Ipak,  pevačica je 2020. godine u razgovoru sa Džoom Roganom rekla da je, posle godina veganstva, počela da jede ribu jer je osećala da njen mozak “ne funkcioniše kako treba”.

Šta iz toga možemo da naučimo:

Zamagljenost u glavi, poteškoće sa koncentracijom i opšti osećaj mentalne iscrpljenosti nisu nepoznate pojave među onima koji su na biljnoj ishrani - pogotovo onima koji su to postali bez jasnog plana.

Krista Gast, diplomirani dijetetičar sa fokusom na biljnu ishranu, objasnila je za Plant Based News da su omega-3 masne kiseline DHA i EPA ključne za zdrav rad mozga, ali da ih je teško uneti isključivo putem biljne hrane. Iako se ALA omega-3 masne kiseline nalaze u lanenim semenkama, orasima, čija i konopljinim semenkama, naše telo ih veoma slabo pretvara u aktivne oblike DHA i EPA.

Gast predlaže da vegani obavezno uključuju namirnice poput algi, koje prirodno sadrže DHA i EPA i da razmotre korišćenje suplemenata na bazi algi kako bi nadoknadili eventualne nedostatke. Dobra vest je da danas lako možemo testirati nivoe ovih masnih kiselina i na vreme preduzeti korake ka boljim kognitivnim rezultatima.

Majk Tajson i izazovi sa proteinima

Bokser Majk Tajson često ističe da mu je prelazak na biljnu ishranu doslovno spasao život - pomogao mu je u borbi sa visokim pritiskom, artritisom i generalnim padom zdravlja. Međutim, nakon skoro decenije, odlučio je da se vrati mesu - kao razlog navodi zahtevne treninge i cilj da izgleda snažnije i mišićavije.

Šta iz toga možemo da naučimo:

Iako postoje brojni veganski sportisti koji dokazuju da je moguće graditi snagu bez mesa, realnost je da biljni proteini zahtevaju pažljivije planiranje. Neka istraživanja pokazuju da su biljni proteini manje „iskoristivi“ (bioavailable) u odnosu na životinjske, što znači da je veganskim sportistima često potrebno više ukupnih proteina, naročito onih bogatih lizinom.

Krista Gast ističe da sportisti na biljnoj ishrani mogu imati povećane potrebe. Tajsonov izazov možda je bio i u tome što nije unosio dovoljno kalorija, što je čest problem kod ljudi koji pokušavaju da održe mišićnu masu na biljnoj ishrani bez dovoljno znanja o sastavu obroka.

Džena Ortega i praktične prepreke

Tokom snimanja serije Wednesday u Rumuniji, Džena Ortega je potvrdila da više ne prati veganski način ishrane. Razlog je jednostavan - nije bilo dovoljno odgovarajuće hrane.

Šta iz toga možemo da naučimo:

Ne moraš da budeš u inostranstvu da bi osetio koliko biljna ishrana ponekad može delovati ograničavajuće, posebno ako nisi siguran kako da se snađeš u novom okruženju. Krista podseća da nijedna ishrana nije imuna na nutritivne nedostatke. Čak i oni koji jedu sve mogu imati manjak ključnih mikronutrijenata ako ne paze na raznovrsnost i balans.

Za one koji putuju ili žive na mestima gde je izbor ograničen, planiranje postaje ključno. Suplementacija u tim slučajevima ne mora biti znak neuspeha, već pametna strategija za očuvanje zdravlja i samopouzdanja u sopstvene izbore.

Istina je da nijedan način ishrane nije univerzalno savršen. Biljna ishrana može doneti brojne zdravstvene koristi, ali i izazove, posebno na početku, dok još učimo šta našem telu zapravo treba. Neretko se dešava da ljudi naprave greške, ne unesu dovoljno kalorija, zanemare suplementaciju ili jednostavno nemaju pristup raznovrsnim namirnicama. Ključ je u balansu, edukaciji i spremnosti da oslušnemo sopstveni organizam. Ne moramo biti savršeni vegani - dovoljno je da budemo svesni, informisani i voljni da učimo iz tuđih i sopstvenih iskustava.