• 0
 ≫ 

Verovali ili ne: Najmoćniji „preparat“ za očuvanje zdravlja proizvodi se svakodnevno u našem telu

 ≫ 

Fascinantne SCFA (Short Chain Fatty Acids), koje su produkt metabolizma bakterija u našem debelom crevu, čudesan su čuvar zdravlja. O neverovatnim moćima i svestranosti ovih supstanci u optimizovanju našeg zdravlja se do skora nije znalo mnogo

  • 0
foto Pixabay foto Pixabay

Svi smo čuli o značaju bakterijske flore u debelom crevu za dobru probavu. Nažalost, jako malo znamo o tome koliko su ovi naši „podstanari“ stvarno važni i koji sve organi i procesi u našem telu kritično zavise od toga da oni budu dobrog zdravlja i da ih ima što više.

Naše bakterije su zapravo toliko neverovatno vredne i svestrane, da su poslednjih 10-ak godina prosto opčinile naučnike, koji su sproveli ogroman broj istraživanja mikrobioma (populacije bakterija u debelom crevu), pa čak i sekvencionisali njegov DNK.

Tako su saznali da je ukupna količina bakterijske DNK u nama čak 100 puta veća od količine našeg sopstvenog genetskog materijala. Drugim rečima, svako od nas je, genetski gledano, 99% bakterija! Možda zvuči zastrašujuće, ali to je zapravo fascinantna informacija, koja nam govori da u nama obitava čitav jedan mali živi kosmos, koji je uz to i neverovatno moćan i može biti izuzetno koristan.

Sve čudesne moći i tajna oružja „naših bakterija“

Od samog nastanka, sav višećelijski život na planeti živi u simbiozi sa jednoćelijskim organizmima. Simbioza označava zajednicu na dobrobit obe strane. Tako i mi, ljudi, živimo sa našim bakterijama u debelom crevu u simbiozi – mi im obezbeđujemo vlaknastu hranu koju one obožavaju, a one sa druge strane proizode supstance koje regulišu i potpomažu naše zdravlje (vitamine, SCFA, neurotransmitere,…).

 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 A post shared by Food Revolution Network (@foodrevolutionnetwork)

Prebiotici (vlakna) su hrana za probiotike (bakterije), koje fermentacijom („varenjem“) vlakana proizvode postbiotike. Jedan od najkorisnijih i do sada najbolje ispitanih postbiotika su fascinantne SCFA (Short Chain Fatty Acids) ili u prevodu masne kiseline kratkog lanca.

Neverovatno je veliki broj, ali i raznovrsnost zaštitnih funkcija i mehanizama delovanja ovih čudesnih supstanci u našem telu. Verovali ili ne, naše SCFA svakoga dana vredno „rade“ sve ovo:

  1. Štite nas od dijabetesa – podizanjem osetljivosti naših ćelija na insulin
  2. Deluju antikancerogeno – usporavanjem širenja ćelija raka i snižavanjem inflamacije
  3. Štite kardiovaskularno zdravlje – utiču na snižavanje lipida u krvi i smanjenje krvnog pritiska
  4. Štite zdravlje mozga – jačajući zaštitnu barijeru između krvotoka i mozga
  5. Sprečavaju zatvor – skraćenjem vremena tranzita materija kroz creva, kao i poboljšanjem peristaltike creva
  6. Deluju protiv iritabilnih bolesti creva – jačaju funkciju crevne barijere, smanjuju prisutnost enterotoksina, pospešuju imune funkcije
  7. Regulišu imunitet – aktiviraju imune ćelije, regulišu proizvodnju antitela
  8. Deluju protivupalno – utiču na smanjenje proizvodnje pro-inflamatornih medijatora, kao i na povećanje anti-inflamatornih medijatora
  9. Smanjuju rizik od gojaznosti – utiču na regulisanje apetita, na smanjenje lipogeneze i akumulacije masti u organizmu
  10. Štite našu jetru – tako što regulišu metabolizam masti, snižavaju inflamatorni odgovor, …

Kada jedemo, ne jedemo samo za sebe…

Najvažnija alatka pomoću koje možemo da steknemo i održimo zdrav mikrobiom je – ishrana. Naučnici koji se bave ovom temom preporučuju da unosimo što više vlakana, a to znači što više biljnih namirnica, jer životinjske namirnice, poznato je, ne sadrže vlakna.

Tanjir sa povrćem Foto: Profimedia

I ne samo da treba da unosimo što više biljaka, nego treba da unosimo što raznovrsnije biljne namirnice, jer je to ono što obezbeđuje raznovrsniji sastav mikrobioma. Pronađeno je, naime, da različite biljke u ishrani, favorizuju razmnožavanje različitih vrsta bakterija. Neke bakterije vole banane, neke brokoli, a neke ovas ili sočivo…

Sa druge strane, ako favorizujemo životinjske namirnice u ishrani, sasvim sigurno ćemo biti u deficitu sa vlaknima. To definitivno ne želimo, jer tako umanjujemo šanse za rast dobrih bakterija u debelom crevu (a to znači i manje moćnih SCFA u našem krvotoku!), a podstičemo razmnožavanje patogenih bakterija (podstiču zapaljenske procese, razne metaboličke poremećaje i pojavu bolesti).

 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 A post shared by Food Revolution Network (@foodrevolutionnetwork)

Jedan poznati naučnik i doktor upotrebio je sjajnu analogiju kako bi ljudima objasnio koliko je važno da vode računa o "svojim bakterijama". Rekao je da, kada razmišljamo o zdravlju mikrobioma, treba da se setimo saveta koji dobije svaka žena kada zatrudni, a to je da vodi računa šta jede, jer sada „jede za dvoje“. „Isto tako i vi“, rekao je on, „Svaki put kada sednete za sto, treba da imate na umu da ne jedete samo za sebe, nego i za sve te milijarde dobrih mikroorganizama u vašem telu, koje svakoga dana vredno „rade“ za dobrobit vašeg zdravlja“.

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Plantbased.rs Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari