Šta se krije iza francuskog paradoksa: Da li je čaša crvenog vina uz obrok zaista dobra za zdravlje?

Od dugih večera u Toskani do neformalnih druženja uz čašu vina - crveno vino često nosi oreol elegancije, opuštanja, pa čak i zdravlja. Koliko puta ste čuli da „čaša vina dnevno čuva srce“?

Mitovi i stvarne činjenice o crvenom vinu već decenijama izazivaju polemike među stručnjacima. Dok jedni ističu prisustvo korisnih antioksidanasa kao što su resveratrol i flavonoidi, drugi podsećaju da alkohol, bez obzira na izvor, nosi i ozbiljne zdravstvene rizike. Posebno je zanimljiv tzv. „francuski paradoks“, fenomen koji sugeriše da su Francuzi, uprkos prehrani bogatoj mastima, manje pogođeni srčanim bolestima, što se često pripisuje upravo umerenoj konzumaciji crvenog vina.

Međutim, granica između koristi i štete je tanka i veoma zavisi od količine, učestalosti i šireg životnog konteksta.

Šta zapravo znamo o crvenom vinu i zdravlju?

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), nijedna količina alkohola nije potpuno bezbedna. Alkohol se klasifikuje kao kancerogen prve grupe, što znači da postoji dokaz da može izazvati rak kod ljudi. SZO takođe upozorava da čak i male količine alkohola mogu imati negativan uticaj na zdravlje, uključujući srčane bolesti, dijabetes tipa 2, demenciju i mentalne poremećaje poput depresije.

Ipak, kontekst konzumacije ima ulogu. U zemljama Mediterana, crveno vino se često pije u malim količinama uz obrok, što je deo šireg obrasca poznatog kao mediteranska ishrana, koja se smatra jednom od najzdravijih na svetu.

Benefiti o kojima se toliko priča

Mogući zdravstveni benefiti crvenog vina potiču prvenstveno iz biljnog jedinjenja poznatog kao resveratrol. Ovaj moćni antioksidans nalazi se u koži grožđa, a time i u crvenom vinu. Smatra se da resveratrol može doprineti zdravlju srca jer pomaže u regulaciji holesterola, smanjenju upala i snižavanju rizika od srčanih bolesti. Ovaj efekat je deo ‘’francuskog paradoksa’’ - niska stopa srčanih problema uprkos ishrani bogatoj zasićenim mastima, delimično zahvaljujući konzumaciji vina tokom obroka.

Osim resveratrola, crveno vino sadrži i flavonoide - biljna jedinjenja koja deluju antioksidativno i protivupalno. Nedavno istraživanje sa Univerziteta Kvins u Belfastu, koje je analiziralo podatke više od 120.000 odraslih osoba, povezalo je flavonoide iz crvenog vina sa smanjenim rizikom od demencije.

Koliko je „umereno“ kada govorimo o vinu?

Stručnjaci naglašavaju da „umerenost“ podrazumeva veoma male količine - najviše jedna mala čaša dnevno za žene i do dve za muškarce - gde jedna mala čaša iznosi oko 150 ml.

Umerena konzumacija, naročito uz obrok, može imati povoljan efekat na zdravlje, ali problem nastaje kada se granice pređu. U zapadnim zemljama često se praktikuje tzv. „binge drinking“, odnosno konzumacija veće količine alkohola u kratkom vremenskom periodu, što poništava sve moguće koristi i povećava rizik od problema s jetrom, mentalnim zdravljem i čak određenim vrstama raka. Iako neki podaci sugerišu da male količine crvenog vina mogu smanjiti rizik od npr. raka debelog creva, alkohol je istovremeno povezan sa većim rizikom za druge oblike raka.

Mogu li se ti benefiti postići bez vina?

Apsolutno. Ako želite da iskoristite pozitivne efekte biljnih jedinjenja poput resveratrola, ne morate uopšte posezati za alkoholom. Mnogo biljnih namirnica bogato je ovim i sličnim antioksidansima poput grožđa, borovnica, brusnica, kikirikija i kakaa.

Kuvanje sa crvenim vinom takođe može biti dobra opcija jer tokom termičke obrade alkohol uglavnom isparava, dok deo korisnih jedinjenja ostaje.

Balans je ključ

Na kraju dana, odluka da li ćete piti crveno vino i u kojoj količini, treba da bude zasnovana na vašem ličnom zdravstvenom stanju, porodičnoj istoriji bolesti i životnom stilu. Ako već ne pijete alkohol, nema potrebe da počinjete da biste dobili benefite - oni su dostupni kroz raznovrsnu, biljnu ishranu bogatu antioksidansima.

A ako ipak uživate u čaši vina uz obrok, važno je da to bude umereno i svesno. Jer zdravlje se, kao i dobro vino, neguje pažljivo i u malim gutljajima.