Verovali ili ne: Zdravo masno tkivo ključan zaštitnik od insulinske rezistencije i dijabetesa

U današnjoj kulturi opsednutoj mršavljenjem, masno tkivo često se posmatra kao estetski i zdravstveni neprijatelj broj jedan. Ipak, kada dublje zagrebemo ispod površine, shvatamo da - nema života bez masti u telu. Jer, masno tkivo nije greška prirode – ono je evolutivna prednost koja je omogućila opstanak naše vrste tokom stotina hiljada godina.

Zamislimo život naših predaka - dana bez hrane, hladne zime, sezonski gubitak dostupnih biljaka. Telo koje je znalo kako da skladišti višak energije u obliku masti bilo je telo koje je imalo veće šanse za preživljavanje. Masno tkivo je predstavljalo rezervu goriva, zaštitu od hladnoće, i energetsku sigurnost u vremenima oskudice.

Danas, međutim, živimo u svetu stalnog viška hrane, često energetski bogate, a nutritivno siromašne. Ono što je nekada bilo evolutivni spas, sada se lako može pretvoriti u opasnost – ali samo ako ne razumemo ulogu masnog tkiva i način na koji ono funkcioniše. Naime, kada je zdravo i funkcionalno, masno tkivo ima zaštitnu ulogu, posebno kada je reč o insulinskoj rezistenciji i dijabetesu tipa 2.

Kako masno tkivo štiti organizam?

Zamislimo masno tkivo kao sigurnosni jastuk – posebno dizajniran da čuva telo od viška energije koju unosimo kroz hranu. Kada unesemo više kalorija nego što trošimo, višak se skladišti u adipocitima – ćelijama masnog tkiva.

Problem ne nastaje zato što imamo masnoću, već kada masno tkivo više ne može da primi u sebe višak energiije. Tada masne kiseline počinju da prodiru u tkiva gde im nije mesto – u jetru, mišiće, pa čak i pankreas.

Ovaj fenomen se naziva ektopično skladištenje masti, i to je situacija kada počinju zdravstveni problemi:

• U mišićima: masti remete insulinske signale, pa glukoza ne može da uđe u ćelije – rezultat je insulinska rezistencija.
• U jetri: dolazi do masne jetre i poremećaja glukoneogeneze (proizvodnje glukoze).
• U pankreasu: masti oštećuju beta ćelije koje luče insulin – čime se pogoršava regulacija šećera.

Zdravo masno tkivo je naš saveznik

Zdravo masno tkivo je metabolički aktivan organ. Osim što skladišti energiju, ono:

• Luči adiponektin – hormon koji poboljšava osetljivost na insulin.
• Ima antiinflamatornu ulogu (dokle god nije preopterećeno).
• Daje telu fleksibilnost u raspodeli energije bez štete po druge organe.

Dakle, kapacitet skladištenja masti u masnom tkivu štiti telo od „lipotoksičnosti“ – toksičnih efekata viška masti na ćelije i tkiva.

Kada se salo iz zaštitnika pretvara u problem?

Kada se kapacitet masnog tkiva iscrpi – bilo zbog prekomernog unosa kalorija, fizičke neaktivnosti ili genetskih faktora (manjeg kapaciteta masnih depoa u telu) – tada dolazi do disfunkcije. Adipociti više ne funkcionišu optimalno, raste zapaljenje, opada adiponektin, a rizik od insulinske rezistencije dramatično raste.

Kako održati masno tkivo funkcionalnim?

Zato cilj ne treba da nam bude da uništimo masne naslage u telu, već da ih održavamo funkcionalnim - uz pomoć:

1. Ishrane bogate biljnim vlaknima - Biljna ishrana, bogata vlaknima, antioksidansima i polifenolima, smanjuje sistemsku upalu i pomaže masnom tkivu da se regeneriše. Studije su pokazale da ljudi koji se hrane biljnom hranom imaju manju verovatnoću da razviju insulinsku rezistenciju, čak i ako imaju veći procenat telesne masti. Biljne masti, poput onih iz orašastih plodova, avokada i semenki, ne preopterećuju masno tkivo, dok višak zasićenih masti iz mesa i mlečnih proizvoda to često čini. Takođe, vlakna iz mahunarki, povrća i integralnih žitarica hrane naš mikrobiom, što dodatno smanjuje inflamaciju – a mikrobiom je usko povezan sa zdravljem masnog tkiva.

2. Redovnog kretanja i treninga snage - Fizička aktivnost ima neverovatan efekat na naše masno tkivo – ne samo što ga smanjuje, već i povećava njegovu sposobnost da skladišti masti bez štete. Vežbanjem se stvara više mitohondrija, ćelije postaju osetljivije na insulin, a masne kiseline se brže sagorevaju. Zanimljivo je da čak i bez velikog gubitka telesne težine, redovno kretanje dramatično poboljšava funkciju masnog tkiva i smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2.

3. Regulacija stresa i dovoljna količina sna - Hronični stres povećava hormon kortizol, koji podstiče nakupljanje visceralne masti (one oko unutrašnjih organa), koja je najopasnija za zdravlje (najviše sklona zapaljenskim procesima). Praktikovanje tehnika relaksacije, kvalitetan san i povezivanje sa prirodom mogu pomoći da se metabolički balans ponovo uspostavi.

Masno tkivo nije samo pasivni balast – ono je inteligentni sistem za upravljanje energijom. Kada ga podržimo zdravim navikama, ono nas štiti. Kada ga iscrpimo, ono postaje problem. Ako želimo dugoročan zdrav metabolizam i manji rizik od dijabetesa onda cilj nije "što manje masti", već - što zdravije masno tkivo.