Šokantna priča čuvenog američkog trenera: Biti fit spolja nije dovoljno da budemo zdravi

Mnogi kod nas u Srbiji veruju da ako se redovno bavimo fizičkom aktivnošću i nemamo višak kilograma – skoro pa smo „neuništivi“. I iako je vežbanje nesumnjivo važno i donosi ogromne benefite za zdravlje, ono nažalost nije garancija da nećemo oboleti od bolesti srca ili krvnih sudova. Možemo biti i u kondiciji i mišićavi i vitki, a opet imati loše stanje krvnih sudova.

Jedan od najpoznatijih primera je priča Boba Harpera, slavnog američkog fitnes trenera, koji je stekao ogromnu popularnost pojavljujući se godinama u izuzetno gledanom rialiti programu o mršavljenju – „The Biggest Loser“ (Najveći gubitnik). Kontroverze ovog šou programa i sećanja učesnika upravo možemo gledati u novom dokumentarnom serijalu koji se pojavio na Netflix-u.

Šok za Ameriku: Najpoznatiji trener doživeo srčani udar

Bob Harper je godinama bio lice zdravlja i fitnesa. Kao lični trener radio je sa hiljadama ljudi i bio simbol onoga što zovemo „živeti fit“. Međutim, 2017. godine, kada je imao samo 52 godine, Bob je doživeo težak srčani udar – i to u teretani. Lekari su mu rekli da je to što ga je preživeo – pravo čudo. Bob smatra da ga je spasilo slučajno prisustvo jednog lekara u teretani.

Za američku javnost je ovo bio pravi šok. Kako je moguće da čovek koji je savršeno fit, redovno trenira i toliko zna o fitnesu, doživi srčani udar? Pa čemu onda svi drugi mogu da se nadaju?

I dok se PR tim trudio da kontroliše narativ govoreći da je Bob sigurno imao lošu genetiku (majka mu je doživela infarkt sa 70 godina – što i nije nešto naročito neobično), neprijatna istina se očigledno krila u stanju njegovih krvnih sudova. Naime, Bob je godinama imao povišen nivo holesterola u krvi. Njegov fit stil života nije mogao da izbriše ono što se godinama dešavalo u njegovim krvnim sudovima.

Holesterol – tihi neprijatelj

Kada su nivoi LDL („lošeg“) holesterola povišeni, dolazi do taloženja arterijskog plaka u našim arterijama. Taj proces se zove ateroskleroza – stvaranje naslaga koje vremenom sužavaju krvne sudove i ometaju protok krvi.

Nauka je pokazala da što su duže naši krvni sudovi izloženi visokim nivoima holesterola (koliko godina imamo visok holesterol), to se rizik od srčanog i moždanog udara povećava - bez obzira koliko trčimo, dižemo tegove ili izgledamo vitko.

Fit spolja ne znači i zdrav iznutra.

Šta nam savetuje nauka (i zašto je tvoja baba bila u pravu kad te je terala da jedeš pasulj)?

Danas je naučni konsenzus da je visok unos zasićenih masti (najviše ih ima u životinjskim namirnicama) najzaslužniji za porast nivoa holesterola u krvi. Na drugoj strani studije pokazuju da ishrana bazirana na celovitim biljnim namirnicama može drastično sniziti nivo LDL holesterola i smanjiti rizik od srčanih bolesti:

• Mahunarke (pasulj, sočivo, leblebije) – vezuju višak holesterola i pomažu telu da ga izbaci
• Povrće i voće – prepuni vlakana i antioksidanasa, čuvaju krvne sudove iznutra (delujući protiv-upalno i pospešujući pravilnu funkciju unutrašnjeg zida krvnih sudova, što smanjuje šansu za taloženje naslaga)
• Integralne žitarice i orašasti plodovi – dokazano snižavaju rizik od infarkta.

Jedno istraživanje iz Journal of the American Heart Association pokazalo je da ljudi koji pređu na preovlađujuće biljnu ishranu mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti za čak 30%! To je više nego što nude neki lekovi – i to bez ikakvih nuspojava.

Šta ova priča govori nama u Srbiji?

U našoj zemlji gde mnogi još veruju (ili žele da veruju) da rakija „ubija sve bakterije“ i da „bez mesa nema ručka“, a rani srčani i moždani udari se pravdaju „lošom genetikom“ - često se na sport gleda kao na „magičnu pilulu“. Ipak, priča Boba Harpera nas upozorava da očigledno ne možemo pobediti genetiku i lošu ishranu samo trčanjem ili tegovima.

Ako hoćemo stvarno da što duže sačuvamo zdravlje, moramo kombinovati:
Fizičku aktivnost + Biljnu hranu + Pametne navike

Kako da „srpski meni“ transformišemo u „meni dobar za srce“?

Evo nekoliko jednostavnih zamena koji će povoljno uticati na tvoj holesterol (a bez žrtvovanja ukusa):

Doručak

• Umesto bureka sa mesom → pita sa spanaćem i prazilukom (manje ulja, više zeleniša).
• Umesto prženica ili uštipaka sa kajmakom → ovsena kaša sa voćem i orasima (vlakna iz ovsa bukvalno počiste višak holesterola i izbace ga iz organizma).

Ručak

• Umesto pljeskavice sa roštilja → gulaš od sočiva (sočivo ima više proteina od mesa po kaloriji, a nula holesterola).
• Umesto pasulja sa masnom slaninom i rebrima → posan pasulj sa puno povrća i malo maslinovog ulja.
• Umesto sarme sa mesom → sarma sa pečurkama, prosom i povrćem uz dodatak dimljene paprike (isti šmek, ali lakša i zdravija varijanta).

Večera

• Umesto toplog sendviča sa topljenim kačkavaljem → obrok salata sa kuvanom kinoom ili ječmom i grilovanim povrćem.
• Umesto viršli ili jaja sa kobasicama → namaz od leblebija (humus) sa integralnim hlebom i svežim paradajzom.

Dezert

• Umesto krempita ili torte → pite sa jabukama ili suvim šljivama – bez putera, margarina i jaja.
• Umesto mlečne čokolade → crna čokolada (70%+ kakaa) - u malim količinama.

Kardiovaskularno zdravlje se ne meri slikom koju vidimo u ogledalu, već stanjem naših krvnih sudova. Mišići lepo izgledaju i imaju svoje benefite za zdravlje, ali čiste arterije su nova definicija fitnesa. Dakle, kada sledeći put birate između pljeskavice i tanjira sočiva, setite se priče Boba Harpera i toga da mahunarke i druge biljke, mogu biti naša najbolja „polisa osiguranja za srce“. I on je nakon srčanog udara prešao na mediteranski stil ishrane - sa dosta biljne hrane. Prava snaga očigledno ne dolazi iz teretane - već sa viljuške.