Van Gog je svesno iz uverenja često izbegavao meso: Šta otkrivaju njegova pisma Teu?

Kada razmišljamo o Vinsentu van Gogu, prva asocijacija su žuti suncokreti, dramatično nebo iz „Zvezdane noći“ i nemirna umetnička duša koja je slikala svet na jedinstven način. Njegov život bio je sve osim običan, obeležen stvaralaštvom, mentalnim borbama, oskudicom, ali i dubokim promišljanjima o svetu oko sebe. I upravo jedno od tih razmišljanja tiče se hrane.

Iako ga danas neki nazivaju „vegetarijanskom ikonom“, istina je nešto drugačija. Van Gog verovatno nije bio vegetarijanac u savremenom smislu, ali je svesno i iz uverenja izbegavao konzumaciju mesa. Ako bismo danas morali da mu damo „etiketu“, najprikladnija bi bila fleksitarijanac.

Svesno odricanje mesa

U vremenu kada reč "fleksitarijanac" nije postojala, a vegetarijanstvo je tek uzimalo maha (početkom druge polovine 19. veka), Van Gog je već tada pokazivao razumevanje i promišljen odnos prema ishrani. Iako je poticao iz srednje klase i imao podršku svog brata Tea, većinu svog novca trošio je na slikarski materijal, pa mu za hranu često nije ostajalo mnogo. Njegova ishrana bila je skromna - uglavnom hleb, kafa i cigarete.

Ali, ono što izdvaja Van Goga od drugih ljudi tog doba jeste činjenica da se nije odricao mesa samo iz finansijskih razloga. Njegova pisma Teu svedoče da je iz zdravstvenih i etičkih pobuda verovao da svakodnevno konzumiranje mesa nije neophodno.

U jednom pismu čak savetuje bolesnog Tea da jede dovoljno hleba kako bi povratio snagu, uz opasku da ljudi često preteruju sa mesom i da nije nužno da ono bude osnovna namirnica.

Još jedan zanimljiv uvid dolazi iz svedočenja P.C. Görlitz, Van Gogovog nekadašnjeg cimera. On je zapisao da Van Gog nije voleo da jede meso, osim po malo nedeljom, i to tek kada bi ga dugo nagovarala gazdarica. Možda tada nije znao šta znanost danas zna, ali njegova intuicija nije bila daleko od istine. Današnja istraživanja sve više potvrđuju da prekomerno konzumiranje crvenog i prerađenog mesa povećava rizik od hroničnih bolesti, uključujući bolesti srca i određene vrste raka.

Bio je ispred svog vremena

Iako je imao problema sa zdravljem tokom celog života i sigurno nije bio uzor u smislu nutritivnog balansa, Van Gog je očigledno verovao da ishrana ne mora da se oslanja na meso. Postoji čak i sporna tvrdnja da mu je poseta klanicama u južnoj Francuskoj bila prelomna tačka nakon koje je potpuno izbegavao meso, mada se to pominje bez dokaza u arhivi njegovih pisama.

U svakom slučaju, sve ukazuje na to da je Van Gog bio jedan od retkih koji su u to vreme svesno birali da ograniče unos mesa, ne iz nužde, već iz uverenja. Da je danas živ, teško je reći da li bi bio vegan, ali je gotovo sigurno da bi bio deo rastuće fleksitarijanske zajednice koja se sve više okreće biljnoj ishrani zbog zdravlja, planete i saosećanja prema životinjama.