Da li znate: Ove informacije se sa razlogom izostavljaju sa pakovanja jaja

Poslednjih godina, jaja se sve više rebrendiraju u ultimativnu zdravu hranu. Visok sadržaj proteina, nizak ugljenih hidrata, prepuna nutrijenata – jaje je „uglancano“ i pretvoreno u simbol zdrave ishrane i fitnes kulture. Magazini, influenseri, nutricionisti utrkuju se u hvalospevima ove „savršene prirodne hrane“, a na drugoj strani police marketa se pune gomilama kartonskih pakovanja sa jajima kako bi odgovorili na rastuću potražnju.

Ali iza eksplozije potražnje za jajima krije se neprijatna istina: životi miliona i miliona kokoški koje pate daleko od očiju u mraku industrijskih farmi za proizvodnju jaja. Kako bi održala korak sa potražnjom, a po što nižoj ceni, ova industrija je pretvorila jedno živo biće sposobno da oseća i pati u – biološku mašinu za proizvodnju jaja. To je sistem izgrađen na zatvoreništvu, mučenju i preranoj smrti koji funkcioniše samo zato što marketing uspeva nas potrošače da ubedi da kupujući jaja pravimo zdrav, pa čak i etički izbor.

A kada razbijemo i otvorimo jaje u našoj kuhinji, retko zastanemo i zapitamo se:

Koja koka ga je snela?

Kakav život je imala?

I koliko je to jaje nju koštalo?

Ovaj tekst nije napisan da bilo koga osudi, već da pomogne u širenju svesti o tome šta je istina u pozadini industrije jaja, kako bi mogli da počnemo da pravimo izbore koji su u skladu sa našom saosećajnošću, koja se protivi surovosti. Zato, hajde da zavirimo u neprijatnu istinu o patnji koja se krije iza svakog jajeta – šta se dešava sa kokoškama koje su primorane da ih „proizvode“…

Problem 1. – Kokoškama je uskraćeno da žive u skladu sa svojim prirodnim nagonima

Kokoške su vrlo društvene i inteligentne životinje sa kompleksnim instiktima. Kada žive van zatočeništva u prihvatilištima one ispoljavaju sledeći spektar prirodnih ponašanja:

• Grade svaka za sebe vrlo složena gnezda u koja će sneti jaja
• Valjaju se po zemlji kako bi održale čistoću perja i zdravlje kože
• Čeprkaju i kljuckaju po zemlji i travi u potrazi za hranom
• Uspostavljaju društvenu hijerarhiju i formiraju prijateljstva
• Protežu se, šire krila i sa njima klepeću, a kada se odmaraju često se penju na visinu gde se osećaju sigurniije.

Nasuprot tome, na industrijskim farmama:

• U kaveze za koke nosilje smešta se po 5-10 kokoški, tako da svaka ptica ima prostor ne veći od 600 cm2 - manje od površine lista A4 papira;
• Nema gnezda, nema valjanja u prašini, nema odmorišta na visini – osnovni elementi prirodnog ponašanja su uskraćeni;
• Čak i koke u bezkaveznom uzgoju su obično stešnjene i zatvorene sa hiljadama drugih u prostoru u kome je prevelika gužva, buka i loš vazduh – pa je i njima uskraćeno prirodno ponašanje i instikti.

Problem 2. Mentalni i emotivni stres

Naučnici koji se bave problemima dobrobiti životinja slažu se da kokoške zatočene na industrijskim farmama ispoljavaju:

• Frustraciju zbog nemogućnosti da ispoljavaju prirodna ponašanja i hroničnog stresa što dovodi do čupanja perja, pa čak i pojave kanibalizma.
• Depresiju i mirenje sa bespomoćnošću – zbog duge zatvorenosti u malom prostoru
• Strah i anksioznost– zbog malog prostora, grubog postupanja i neprirodnih ciklusa svetla (kako bi nosile više jaja).

Emotivna trauma je ono što se dešava kada se mentalni i emotivni stres ponavljaju iz dana u dan, bez prestanka.

Problem 3. Fizička patnja i traume

Fizička patnja koka nosilja u industrijskom okruženju je zaista intenzivna:

• Nošenje jaja skoro svakoga dana iscrpljuje njihove rezerve kalcijuma, što dovodi do krhkosti kostiju i čestih bolnih fraktura, pa čak i sasvim spontanih;
• Odstranjivanje vrha kljuna, bez ikakve anestezije, donosi kokama produženu patnju, često izazove oštećenje nerava i otežava im hranjenje;
• Povrede i bolesti (izazvane opekotinama od amonijaka iz mokraće i respiratornim problemima zbog lošeg vazduha) često se na industrijskim farmama uopšte ne leče.

Problem 4. Vrlo brzo koke prestaju da budu profitabilne i onda?

Posle samo 12-18 meseci količina jaja koju industrijske koke nosilje legu počinje da opada. Za industriju jaja to znači samo jedno – da one više nisu profitabilne. A onda sledi njihov kraj - većinom se šalju u klanice, kojima se često prodaju za simboličnu cenu ili čak daju besplatno. Meso ovih koka se smatra manje privlačnim, pa se prerađuje u supe, paštete, salame i hranu za kućne ljubimce. Ovaj kraj je naročito nasilan i traumatičan, jer se koke natrpavaju u transportne kaveze, izložene su raznim vremenskim prilikama i bez hrane i vode.

Neke manje farme ponekad ponude islužene koke nosilje besplatno ljudima koji hoće da ih spasu od mesne industrije. Nažalost, ove ptice su najčešće toliko fizički i emotivno slomljene da zahtevaju intenzivnu brigu, negu i rehabilitaciju, što su retki ljudi ili organizacije u stanju da im omoguće. U nastavku je snimak baš takve jedne priče, gde možemo videti i kako stvarno izgledaju koke tek spašene iz industrije jaja. Ove izuzetno retke koje su dočekale srećan kraj, vrlo brzo počele su začudo ponovo da ukazuju poverenje ljudima.

Šta mi možemo da uradimo?

Kada jednom razumemo kako izgleda život koka nosilja u industriji, teško nam je da nastavimo da doživljavamo jaja na isti način. To nije više samo namirnica na našem tanjiru, već patnja kroz koju je neko morao zbog toga da prođe. Ali dobra vest je da mi – možemo da biramo.

Mi ne moramo da podržavamo industriju koja postupa sa životinjama kao sa mašinama, a ne živim bićima. Postoje mnoge alternative i plant based opcije kojima možemo zameniti jaja. Pozdraviti se sa jajima, ili bar znatno smanjiti njihovu potrošnju, nikada nije bilo lakše.

Svaki put kada izaberemo drugačije, mi zauzimamo stav –

za koke koje nikada neće videti nebo,

za sve one koje su nemilosrdno odbačene čim su prestale da budu isplative,

za to da hrana treba da hrani – ali bez nanošenja patnje drugima.

Niko od nas ne može da uradi sve, ili promeni sve, ali svako od nas može da uradi nešto. Na primer da počnemo od doručka…