Šta je NiMe: Novi vid ishrane koji dramatično smanjuje rizike od hroničnih bolesti

Profesor Jens Volter sa Univerziteta Kork u Irskoj i njegov tim istraživača sa odseka za mikrobiologiju, postali su poznati širom sveta po svojim nalazima u vezi sa novom vrstom ishrane. Volter, koji je po svom priznanju od mlađih dana bio fasciniran Papua Novom Gvinejom i magičnom lepotom ovog pacifičkog ostrva, nije ni sanjao da će ona postati kamen temeljac njegovog naučnog istraživanja.

Istraživanje prehrambenih navika stanovnika Papua Nove Gvineje započeo je još pre 10-ak godina, kada je zamolio kolege iz ove udaljene zemlje da mu pošalju uzorke stolice stanovnika ostrva. Inače, većina stanovnika ovog ostrva (oko 87%) živi u ruralnim zajednicama gde se većinski oslanjaju na lokalne poljoprivredne kulture za svoju ishranu.

Proučavajući uzorke njihove stolice i poredeći sa uzorcima stanovnika razvijenog sveta, profesor Volter je želeo da otkrije do kakvih promena dolazi u mikrobiomu creva (populaciji bakterija) kao posledica industrijalizacije. Mnoga istraživanja su već pokazala da je raznovrsan mikrobiom koji naseljava naš probavni sistem stub zdravlja i da je direktno povezan sa čitavim spektrom zdravstvenih benefita – od boljeg varenja, pa sve do jačeg imuniteta.

Drastične razlike u mikrobiomu između ljudi iz ruralnih predela i industrijalizovanog sveta

Profesor Volter je ubrzo otkrio da je sastav mikrobioma ljudi sa Papua Nove Gvineje mnogo drugačiji nego kod ljudi iz industrijalizovanih zapadnih zemalja. Zato je, po sopstvenom priznanju, i sam poslednjih 10 godina počeo da jede mnogo više povrća, manje prerađene hrane i manje mesa.

Nedavno je njegova ekipa istraživača sa Kork Univerziteta realizovala i naučnu studiju sa ciljem da ispitaju da li prostija ishrana (slična nekim našim primitivnijim precima), može da smanji rizike oboljevanja od hroničnih bolesti, pa možda i pomogne ljudima da se izbore sa viškom kilograma. Oni su angažovali 30 ljudi da tokom tri nedelje – ili nastave da jedu normalno (kontrolna grupa) ili isprobaju ishranu koju su nazvali „Non-Industrialised Microbiome Restore“ ili NiMe dijeta (dijeta za izgradnju mikrobioma karakterističnog za neindustrijalizovani način života).

Učesnici studije koji su bili na ovoj dijeti su dobili planove obroka inspirisane onim što jedu ljudi u ruralnim oblastima Papue Nove Gvineje. Njihova ishrana je inače fokusirana na biljnu hranu i većinski je čini povrće i mahunarke, kao što su sočivo i leblebije – sve one vrste hrane koje imaju visok sadržaj vlakana. Učesnicima studije su uključili i po jednu malu porciju životinjskog proteina dnevno, u vidu malo lososa, piletine ili svinjetine. Tokom trajanja studije učesnicima na NiMe dijeti nisu bili dozvoljeni mlečni proizvodi, govedina i pšenica, a prerađena hrana im je svedena na minimum.

Evo i primera obroka uključenih u NiMe ishranu:

• Mešavina pečenog batata sa crnim pasuljem za doručak uz činiju pomorandži;
• Kinoa tabuleh salata sa dosta hrskavog povrća za ručak uz nekoliko kruški;
• Bademi i suve kajsije za užinu;
• Parče pečene svinjetine uz pečeni krompir, artičoke i coleslaw salatu za večeru.

Ostali obroci koji imitiraju ishranu ruralnih zajednica uključivali su i druge biljne namirnice poput: pirinča, krastavaca, kupusa, graška, luka, itd…

Rezultati NiMe ishrane posle samo 3 nedelje

Posle samo 3 nedelje trajanja ovog načina ishrane na učesnicima su pronađene sledeće promene: prosečno smanjenje lošeg LDL holesterola za 17%, smanjenje prosečnog nivoa šećera u krvi za 6%, smanjenje nivoa CRP (C reaktivnog proteina), pokazatelja inflamacije u organizmu za čak 14%.

Ono što je takođe jako interesantno je da iako su obe grupe učesnika, i ona na NiMe ishrani i kontrolna grupa koja se hranila uobičajeno, unosile podjednak broj kalorija, ipak su sledbenici NiMe dijete izgubili više na težini.

I iako učesnici ove studije nisu za samo 3 nedelje uspeli da povrate stanje svog mikrobioma na ono karateristično za čoveka pre doba industrijalizacije, ipak su uspeli da značajno poprave svoj mikrobiom i ukupno zdravlje. Naime, istraživači su kod njih ustanovili smanjenje mikroba koji izazivaju inflamaciju, niži pH nivo i bolje stanje unutrašnjeg zida creva. A osim smanjenog nivoa LDL holesterola, povećala im se i osetljivost na insulin (odnosno smanjila insulinska rezistencija).

Efekti NiMe ishrane su po mišljenju istraživača slični efektima plant based ishrane i mediteranske ishrane, što nam govori da je obilje celovitih (neprerađenih) namirnica i vlakana nesumnjivo povezano sa boljim ukupnim zdravljem. Profesor Volter koji je vodio studiju je zaključio: „Industrijalizacija je drastično pogodila naš mikrobiom, povećavši na taj način i naš rizik od hroničnih bolesti.“ Studija o NiMe ishrani je objavljena u naučnoj publikaciji Cell.

Tim irskih istraživača već je počeo da deli svoje recepte za NiMe ishranu na društvenim mrežama. Na njihovom profilu @nimediet mogu se pronaći sjajni i jednostavni recepti, a pripremili su i NiMe kuvar sa receptima za uspostavljanje zdravog mikrobioma, koji se može potpuno besplatno download-ovati sa ovog linka.

Meni je naročito privukao pažnju recept koji u okviru NiMe ishrane predlažu za doručak – pečeni batat sa crnim pasuljem. Ovo je varijacija na „heš od krompira“, što je na zapadu popularno za doručak. Ipak, ovaj „heš“ je mnogo zdravija varijanta, jer se ne prži nego peče i još koristi batat umesto običnog krompira. Uz to su dodali i crni pasulj i povrće za dodatna vlakna, proteine i vitamine – kombinacija koja nas garantovano dugo drži sitim. Recept je odličan i za pripremu unapred, jer se ostaci mogu ostaviti u frižideru i tokom radne nedelje podgrevati kada poželimo da jedemo.

Pečeni batat sa crnim pasuljem i povrćem za doručak

Sastojci:

• 175 g batata ili slatkog krompira (nasečenog na kockice)
• 135 g crvene paprike (nasečene na kockice)
• 50 g crnog luka (iseckanog)
• 2 kašike maslinovog ulja
• 1/2 kašičice soli + biber po ukusu
• Začini: beli luk u granulama, paprika u prahu, origano
• 1 konzerva crnog pasulja (ispranog i oceđenog)
• 125 g kuvanog prosa (ili prethodno skuvati 50 g prosa sa oko 150 ml vode)

Pomešati u dubljoj posudi iseckani batat, crvenu papriku, luk, maslinovo ulje, so, biber i začine. Staviti u pleh papir za pečenje, pa na njega izručiti povrće i rasporediti ravnomerno, kako bi se bolje ispeklo. Staviti u rernu da se peče na oko 180-200 °C. Posle 20-ak minuta promešati povrće, pa vratiti na još 10 minuta. Izvaditi pleh iz rerne, pa u povrće dodati pasulj i kuvano proso i sve dobro na plehu izmešati. Vratiti nazad u rernu da se sve zajedno zapeče još 5-10 minuta. Po potrebi dodati još začina po ukusu. Jelo služiti toplo.