Iznenađujuće: Manji rizik od demencije kod starijih koji koriste dig. tehnologije

Često slušamo o zabrinutosti zbog efekata stalnog gledanja u ekran i preterane konzumacije digitalnih sadržaja. Međutim, sudeći po novim nalazima naučnika, priča izgleda nije nimalo jednostavna i bar kada su stariji ljudi u pitanju, ima za divno čudo i dobrih vesti. Naime, nedavno istraživanje naučnika sa američkih univerziteta pronašlo je da bi prva generacija seniora koja je otpočela sa upotrebom digitalnih tehnologija – putem kompjutera i pametnih telefona – mogla da ima manji rizik da razvije demenciju od svojih vršnjaka koji izbegavaju ove „novotarije“.

A ova generacija seniora je jedinstvena po tome što - nije odrasla uz digitalne alate, već se njima prilagodila u kasnijem razdoblju života. Istraživači sada pronalaze da bi ova interakcija sa digitalnim svetom mogla da ima na njih veće pozitivne efekte od prosto pogodnosti lakšeg povezivanja – ona izgleda podstiče mozak da „trenira“ na način koji podržava otpornost naših misaonih sposobnosti kako starimo.

Interesantno je da su klinički neuropsihijatri i profesori psihologije koji su vodili studiju „Meta analiza upotrebe tehnologije i kognitivnog starenja“ pokrenuli celo istraživanje sa pitanjem: Da li postoji veza između upotrebe digitalnih tehnologije i povećanog rizika od demencije? A zapravo su došli do potpuno obrnutog zaključka – da je upotreba digitalnih tehnologija kod seniora povezana sa smanjenim propadanjem kognitivnih funkcija mozga.

Šta je hipoteza o „digitalnoj demenciji“?

Hipoteza o „digitalnoj demenciji“ predviđa da bi izloženost digitalnoj tehnologiji tokom života trebalo da pogorša kognitivne sposobnosti što smo stariji. Međutim, nalazi studije dovode u pitanje ovu hipotezu i umesto toga upućuju na zaključak da upotreba digitalnih tehnologija potpomaže otpornost kognitivnih sposobnosti prema degradaciji usled starenja.

Autori studije su obuhvatili i analizirali podatke iz 136 studija koje su obuhvatile preko 400.000 odraslih, koji su prosečno praćeni tokom 6 godina. Nalazi studije zapravo podržavaju hipotezu o „tehnološkoj rezervi“ – da digitalne tehnologije podstiču ponašanja koja mogu da nam očuvaju kognitivne sposobnosti. Studija je naime otkrila da je digitalna tehnologija povezana sa 58% manjim rizikom od demencije odnosno umanenja kognitivnih sposobnosti. I naravno, ovaj protektivni efekat na misaone spobnosti istraživači su potvrdili čak i kada su obavili uobičajene korekcije nalaza u pogledu faktora koji bi mogli da imaju slične efekete, kao što su socio-ekonomski status, ukupno zdravlje, nivo obrazovanja, godine života, kognitivne sposobnosti na početku studije, kao i bavljenje mentalnim aktivnostima poput čitanja, učenja i sl. koje bi mogle takođe da objasne dobijene nalaze.

Interakcija sa novim tehnologijama podstiče mozak na rešavanje problema

Iako može da deluje iznenađujuće, jer se upotreba digitalnih tehnologija obično povezuje sa neaktivnim stilom života – i fizički i mentalno, to kod starije generacije očigledno nije slučaj. Naime, sadašnja generacija starijih ljudi je dosta posle detinjstva došla u dodir sa kompjuterima, Internetom i pametnim telefonima, pa im je njihova upotreba bila intelektualno izazovna, a uz to se stalno menja i razvija.

„Jao, baš me frustrira ovaj kompjuter. Tako se teško snalazim.“ Ovo upravo i svedoči o kognitivnom izazovu koji ima izuzetne benefite za mozak, čak iako nam možda nije prijatan. Tehnologija zahteva stalno učenje i adaptaciju – aplikacije se stalno „apdejtuju“, probleme sa Internetom moramo često da rešavamo, da filtriramo pretrage i oglase, itd…

„Ako ovo radite godinama, čak iako osećate frustraciju, to bi mogao biti znak da zapravo sve vreme trenirate svoj mozak,“ kaže jedan od profesora autora studije.

Socijalne interakcije su važne za „dobro starenje“

Tehnoogija nam takođe omogućava komunikaciju i povezivanje na daljinu kao nikada ranije. Video pozivi, emal-ovi, messaging aplikacije omogućavaju nam da ostanemo u vezi sa porodicom i prijateljima, čak iako ne možemo redovno da se viđamo. Možemo da pričamo i da se pri tom vidimo, da razmenimo infomacije i da u sekundi delimo fotografije – sve to utiče da se smanji osećaj usamljenosti.

Kako je već ustanovljena veza između bolje društvene povezanosti i manje usamljenosti sa benefitima za mozak dok starimo, onda se čini logičnim i veza između manje izolovanosi usled većeg korišćenja digitalnih tehnologija i rizika od demencije. I iako su svesni da postoje i neki negativni aspekti upotrebe digitalnih tehnologija, kao i da oni ne treba da zamene interakciju lice u lice, autori studije ipak naglašavaju da kod starijih ljudi treba podsticati zdravu upotrebu ovih uređaja.

Dakle, pomozite bakama i dekama da koriste nove tehnologije i tako uče nove stvari, komuniciraju sa drugima i neguju radoznalost, jer ove aktivnosti, kako nauka pokazuje, mogu značajno da pomognu mozgu da "bolje stari".