Veštačka inteligencija kao savetnik za ishranu: Da li možemo verovati ChatGPT-u kada je zdravlje u pitanju?

Veštačka inteligencija više nije samo alat za svakodnevne nedoumice poput "kako se pravilno peru zavese" ili "da li je bolje trčati pre ili posle treninga u teretani". AI platforme poput ChatGPT-a i Google Gemini-ja sve češće se koriste na mnogo dubljem i ličnijem nivou. Umesto brzih, površnih saveta, ljudi ih danas tretiraju kao svojevrsne virtuelne prijatelje, sagovornike, podršku i čak za rešavanje emocionalnih ili zdravstvenih problema. Ova pojava prelazi u novu dimenziju tzv. ''cyber-lečenja'', gde korisnici traže utehu, razumevanje i savete preko tastature, a ne u ordinaciji. U tom kontekstu, sve više ljudi se obraća AI sistemima i za savete o ishrani.

Prednost ili opasnost AI saveta

Jedna nedavna studija objavljena u Nature sugeriše da veštačka inteligencija može imati značajnu ulogu u identifikovanju obrazaca ishrane koji doprinose očuvanju zdravlja mozga, konkretno smanjenju rizika od demencije. Naučnici su analizirali podatke o navikama u ishrani više od 185.000 ljudi u Velikoj Britaniji tokom perioda od deset godina i izdvojili osam ključnih grupa namirnica, među kojima su zeleniš, bobičasto i citrusno voće, koje su povezane sa smanjenim rizikom od kognitivnog propadanja. Na osnovu toga, razvijen je AI model koji može da predvidi potencijalni uticaj ishrane na zdravlje mozga.

Stručnjaci za ishranu upozoravaju, ipak, da ovakvi modeli mogu biti korisni kao polazna tačka, ali ne i zamena za individualizovane savete koje može dati stručnjak. Ishrana, baš kao i zdravlje, nije univerzalna. Osobe sa hroničnim bolestima, nutritivnim deficitima ili poremećajima u ishrani zahtevaju lični pristup, a ne generičke smernice iz digitalnih alata.

Nutricionistkinja Stejsi Gulbin, u izjavi za VegNews, naglašava da ChatGPT sam priznaje svoja ograničenja kada ga direktno pitate o tome - nije pouzdan za dijagnoze, ne razume emocionalni kontekst hrane, niti zna kako da pristupi specifičnim potrebama pojedinca.

S druge strane, ne treba zanemariti potencijal veštačke inteligencije da pomogne onima koji nemaju vremena, sredstava ili znanja da se obrate profesionalcima. Istraživanja pokazuju da većina ljudi ne zna koliko proteina, šećera ili soli unosi dnevno. Upravo tu AI može popuniti prazninu, nudeći jednostavne, brze i razumljive smernice za zdraviju ishranu.

AI kao saveznik, ali ne autoritet

Suština je sledeća - AI može biti od pomoći, ali ne treba mu slepo verovati. Pogotovo kada govorimo o aplikacijama koje vuku informacije iz celokupnog interneta, gde je tačnost vrlo diskutabilna. Stručnjaci preporučuju da se za savete u vezi sa ishranom koriste specijalizovane platforme koje se oslanjaju na proverene naučne izvore i personalizovane podatke.

U idealnom scenariju, veštačka inteligencija može biti dodatni alat koji vas informiše, motiviše i pomaže u uspostavljanju zdravih navika, ali nikada ne treba biti jedini izvor informacija, niti zamena za stručni medicinski savet.

Veštačka inteligencija je već zakoračila u svet ličnog zdravlja i ishrane, ali taj korak zahteva oprez. Umesto da u njoj tražimo definitivne odgovore, treba je koristiti kao alat koji nas može usmeriti, ali ne i voditi do kraja. Zdravlje i ishrana su previše složeni da bi ih u potpunosti prepustili algoritmima.