Mladić na indijskom “Milioneru” rasplakao naciju: Istina o mleku koju milioni prvi put čuju

Ponekad se najdublje promene mogu desiti na potpuno neočekivanim mestima — u ovom slučaju, usred najpopularnijeg TV kviza u Indiji. Na nedavnom izdanju kultne emisije „Ko želi da postane milioner?“ (“Who Wants to Be a Millionaire?“), čiji je voditelj legendarni bolivudski glumac Amitab Bačan sa gotovo božanskim statusom u zemlji, desio se neobičan momenat koji je odgledalo sigurno nekoliko desetina miliona ljudi. Naime, jedno sasvim obično potpitanje o dezertima pretvorilo se u razgovor koji je dirnuo publiku, voditelja i čitav region.

Kviz pitanje otvorilo temu o kojoj se retko govori

Sve je počelo jednostavno: kviz pitanje je voditelja navelo da učesnika pita koji mu je omiljeni indijski dezert. U Indiji, kao i kod nas, velika većina tradicionalnih poslastica bazira se na mleku — giju (vrsti putera), mleku u prahu, pavlaci. Zbog toga niko nije očekivao odgovor koji je usledio.

Preporučujemo

Učesnik kviza je mirno i skromno rekao: „Ja ne jedem indijske slatkiše jer sam vegan iz etičkih razloga. Životinje žele da žive, i ja želim da živim, zato ne koristim ništa što dolazi od njih.“

Publika je utihnula. Voditelj je radoznalo i u neverici podigao obrve. A onda je mladić nastavio da objašnjava, potpuno smireno, bez osuđivanja i bez dramatizovanja.

„Kravlje mleko postoji zbog teleta, a ne zbog nas“

Glasom čoveka koji je dugo razmišljao o tome šta želi da kaže, rekao je:

„Krava proizvodi mleko samo kada je trudna. Nijedna životinja ne može biti trudna celog života. Zato se krave stalno veštački oplođuju, da bi dobile tele. Tada nastaje mleko, koje onda mi (ljudi) pijemo.“

Dodao je i da mu je upravo taj proces neprihvatljiv iz etičkih razloga, jer razmišlja o biću koje stoji iza proizvoda. A onda se u studiju desilo nešto pomalo neočekivano - publika je počela da aplaudira. Voditelj, vidno dirnut, rekao je mladom takmičaru:

„Gospodine hvala vam, vi ste promenili moju percepciju. Biću vrlo uznemiren kada danas odem odavde. Zaista ste mi otvorili oči.“

Za zemlju u kojoj je mleko deo identiteta, religije i svakodnevnog života, ovaj trenutak je verovatno bio mali tektonski poremećaj.

Zašto je ova priča interesantna i za nas u Srbiji?

Jer i kod nas, baš kao i u Indiji, mnogi ljudi (koliko god to neverovatno zvučalo) jednostavno ne znaju kako nastaje mleko. Od prvog razreda učimo da krave „daju mleko“ — kao da je to njihov prirodan, stalni zadatak, nešto poput fontane koja stalno teče. Malo ko zna da krava, baš kao i ljudi (i svi sisari), proizvodi mleko samo kada dobije bebu. I da se industrijska proizvodnja mleka oslanja na stalno veštačko osemenjavanje, odvajanje teladi i neprestano obnavljanje ciklusa trudnoće. I nije u pitanju zavera školskog sistema, već je to nešto što jednostavno - nikada ne čujemo.

Zato je ovaj mladi Indijac, svojim blagim glasom i potpunim odsustvom agresije, uradio nešto neverovatno: pokrenuo je razgovor – i to na nacionalnoj televiziji.

Možda je baš to najvažnija lekcija ove priče

Ne da je kravlje mleko „loše“.Ne da treba da osuđujemo one koji vole sir, jogurt ili mlečne kolače.

Već da empatija i poznavanje činjenica mogu mirno i nenametljivo da otvore oči, čak i ljudima koji imaju drugačiji pogled na svet. Zato je možda vreme da i mi, u zemlji u kojoj se jede mnogo (rekli bismo i previše) mlečnih proizvoda – počnemo da se pitamo:

Da li zaista znamo kako nastaje hrana koju svakodnevno jedemo?I da li bismo možda trebali i želeli da znamo više?

Jer znanje nam neće umanjiti niti oduzeti uživanje u hrani. Znanje samo pomaže svesnijim izborima i uči nas kako da pokažemo više nežnosti prema svetu oko nas.