Za zatvaranje stočarskih farmi EU odobrila Holandiji 700 mil. za odštetu farmerima

Foto: Shutterstock

Evropska komisija je odobrila Holandiji 700 miliona eura za podršku planu za tranziciju na stočarsku proizvodnju koja je održivija i manje štetna za prirodu i čovekovu okolinu. Holandija je predvidela šemu u kojoj će kompenzovati štetu farmerima koji se dobrovoljno odluče da zatvore svoje stočarske farme. Cilj joj je da se u određenim delovima zemlje utiče na poboljšanje kvaliteta čovekove okoline, ali i da povede tranziciju ka održivijem načinu proizvodnje u sektoru stočarstva. Holandski plan za početak predviđa da sredstva mogu da dobiju samo proizvođači čije se farme nalaze u blizini prirodnih rezervata ili na područjima koja se smatraju naročito ugroženim sa stanovišta očuvanja kvaliteta životne okoline (blizina potoka, močvara, i sl.).

Ova kompenzaciona šema za farmere koji se bave stočarskom proizvodnjom će trajati do 1. oktobra 2029., a otvorena je za male i srednje farme. Uslov je da godišnje azotne emisije sa prijavljene farme moraju da budu iznad zadatog praga, kako bi se njenim zatvaranjem postigao željeni efekat unapređenja kvaliteta prirodne okoline. Pomoć će biti u formi direktnih isplata, ali i subvencionisanja savetodavnih usluga. Predviđeno je da iznos dodeljenih sredstava pokrije farmerima 100% troškova, uključujući kompenzaciju za izgubljene proizvodne kapacitete, kao i sve troškove vezane za uklanjanje i zatvaranje farmi.

Još jedna značajna gradska inicijativa ka održivijoj plant based budućnosti hrane

Američka gradska opština Holivud je donela odluku da će od sada na svim javnim skupovima i događajima koje grad finansira, plant based odnosno biljna hrana biti služena kao glavna opcija („difolt“). Iako će i dalje postojati mogućnost posluženja mesa, to će biti isključivo na zahtev, dok će plant based hrana biti izložena i zauzimati centralno mesto. Ova inicijativa je deo sve prisutnijeg trenda u politici prema hrani, tzv. „plant based po difoltu“, čiji je cilj da se smanji potrošnja mesa i mlečnih proizvoda, a ljudi ohrabre na zdravije i održivije izbore kada je hrana u pitanju. Ovakvu politiku sve češće usvajaju gradovi, organizacije i javni događaji, a skorašnji primeri su gradske skupštine Oksforda i Kembridža, grad Amsterdam, kao i Olimpijske igre u Parizu.

Naučne studije iznova i iznova pokazuju da smanjenje konzumacije mesa i mlečnih proizvoda može da napravi veliku razliku u pogledu našeg ličnog „karbonskog otiska“, odnosno doprinosa štetnim emisijama gasova staklene bašte, koje su „gorivo“ za razorne klimatske promene. Procene svetskih organizacija koje se bave hranom i klimom, o tome koliki deo globalnih emisija gasova staklene bašte potiče od uzgoja životinja radi proizvodnje mesa i mlečnih proizvoda, se vrte oko cifara između 15 i 20%. Koliko je ozbiljan problem u pitanju najbolje ilustruje slikovit podatak da je doprinos stočarske i mesne industrije štetnim gasovima jednak doprinosu cele transportne industrije na planeti (svi automobili, kamioni, avioni, ….).

Danska na čelu plant based tranzicije, iako je poznata po mesnoj industriji

Konzumacija više biljne hrane može da odigra ključnu ulogu i u unapređenju javnog zdravlja. Najznačajnije su ipak inicijative na nivou država, jer imaju potencijal da ubrzaju promene, ali i da inspirišu druge zemlje na slične korake. Tako je nedavno Danska postala prva zemlja na svetu koja je lansirala nacionalni plan za tranziciju ka sistemu proizvodnje i konzumacije sa većim udelom plant based (biljne) hrane. Ambiciozan plan Danske da transformiše svoju industriju hrane mogao bi da motiviše i druge evropske zemlje da usvoje svoje strategije ka proizvodnji i konzumaciji više hrane biljnog porekla, a naročito od kraja 2025. kada se očekuje da Danska preuzme predsedavanje Evropskim Savetom.

Povodom revolucionarne danske inicijative, generalni sekretar Društva Vegetarijanaca Danske je izjavio: „Danska je još uvek zemlja poznata po poljoprivredi u kojoj dominira industrijska životinjska proizvodnja. Kada je jedna takva država u stanju da napravi plant based akcioni plan koji podrži većina u Parlamentu, onda je to moguće i u bilo kojoj drugoj državi na svetu.“