Da li znate: Kojih 5 zemalja mogu da ponesu titulu „najvegetarijanskijih“ na svetu?

Zamislite da sedite za stolom negde daleko od kuće — na mediteranskom suncu, okruženi mirisom začinskog bilja i mora, ili u tišini zen-vrta gde se obrok služi kao čin zahvalnosti. U nekim delovima sveta, jela bez mesa nisu trend, već tradicija stara vekovima. Tamo se jede jednostavno, ali bogato; skromno, ali s dušom. U tim kuhinjama povrće, žitarice i začini preuzimaju glavnu ulogu — i to tako prirodno, da ni ne primetite da vam meso ne nedostaje.

Zanima vas koje zemlje to rade najbolje? Probajte prvo sami da pogodite naših 5 favorita — a onda krenite na ovo gastronomsko putovanje kroz „najvegetarijanskije“ kuhinje sveta.

Indija – Mesto gde je vegetarijanstvo postojalo pre nego što je i dobilo ime

U Indiji vegetarijanska hrana nije nekakav poseban način ishrane. Ne, u pitanju je najšire prihvaćen jezik koji se čuje širom zemlje sa miliona cvrčećih tiganja – pucketanje semenki slačice, na ulju, miris svežih listića karija i nežno krčkanje aromatičnih dal čorbica na šporetu. Indijska kuhinja svakoga dana priča neverovatnu priču o tome kako je jedna domišljata kultura ograničene resurse uspela da pretvori u – raskoš.

Bez mesa? Nema problema — Indija je osmislila stotine domaćih kuvanih jela koja se oslanjaju isključivo na povrće, začine, žitarice i mahunarke. A i ulična hrana je posebna priča: hrskave samose (od testa punjenog mešavinom povrća) koje pucketaju u vrelom ulju, pljosnati naan hleb sa bezbroj dodataka, kukuruz sa roštilja premazan limetom i solju. Ovde vegetarijanska hrana nije nekakav čudan izuzetak — to je svakodnevica.

Grčka – Mesto gde se jednostavnost i sastojci okupani suncem znalački pretvaraju u ukus obilja

Grčka kuhinja odiše morem i suncem — maslinovo ulje, limun, začinsko bilje i povrće koje zaista ima ukus prirode. To je kuhinja koja nikada nije morala da „nauči“ kako da bude vegetarijanska, jer je oduvek bila takva.

Čorbe od sočiva, variva od leblebija, sarmice od pirinča i začina u vinovom lišću, pečeni patlidžani s fetom, hrskave pite od spanaća i začinskog bilja — sve odiše svežinom domaćih sastojaka. Čak su i meze tanjiri raj za vegetarijance: humus, fava, tzatziki, masline, grilovani halumi sir, uštipci od tikvica, namaz od patlidžana. Jednostavnost u Grčkoj ne znači siromašan meni — naprotiv, znači obilje i raznovrsnost na tanjiru.

Japan – Mesto gde su lagano uživanje u hrani i zahvalnost deo svakog obroka

U Japanu vegetarijanska tradicija potiče iz shojin ryori kuhinje – tradicionalne kuhinje japanskih zen-budističkih monaha. Ovaj način kuvanja gleda na pripremu hrane kao vid meditacije, a jelo kao način iskazivanja zahvalnosti. Obroci su pažljivo uravnoteženi po boji, teksturi i ukusu — skromni, ali duboko promišljeni.

Zamislite svilenkast tofu u laganoj čorbici, povrće glazirano misom, salate od algi i pirinač serviran sa tihom preciznošću. Čak i van budističke tradicije, japanska ljubav prema sezonskim namirnicama sija kroz jela poput tempure od batata, mača soba rezanaca ili prostog onigirija (loptica ili piramida od pirinča) umotanog u hrskavi omotač od algi. U Japanu hrana nije samo pokretačko gorivo — to je sklad na tanjiru, podsetnik da zastanemo, oslušnemo i zahvalimo se prirodi.

Tajland – Mesto gde boje, začini i energija stvaraju savršenu ravnotežu, ali i razigranost na tanjiru

Prošetajte tajlandskom pijacom i doživećete živopisno bogatstvo mirisa i zvukova: šištanje woka, miris kokosovog mleka i svežinu limete u vazduhu. Za vegetarijance, to je raj — samo izgovorite reč “jay”, što znači bez mesa i ribljeg sosa. Tajlandska kuhinja kombinuje slatko, ljuto, slano i kiselo u savršenoj harmoniji: tofu kari, salata od papaje, prženi stakleni rezanci ili lepljivi pirinač sa mangom. Svako jelo pršti od života, boja i svežine. Na Tajlandu vegetarijanska hrana nije zamena za mesnu hranu — već izraz kreativnosti prepun radosti, ali i balansa.

Italija – Mesto gde povrće odiše notom luksuza

Italija se nikada nije deklarisala kao vegetarijanska zemlja — ali nije ni morala. Njena hrana već odavno govori taj jezik: jednostavno, velikodušno i sa puno duše. Na italijanskom stolu sve počinje od kvaliteta sastojaka: paradajz koji miriše na leto, maslinovo ulje koje pecka na jeziku, sveže ubrani listići bosiljka i hleb još topao iz pećnice. Tanjir špageta aglio e olio — samo beli luk, maslinovo ulje i prstohvat čilija — podsetnik je da je jednostavnost najdublji oblik utehe.

Tu su i rižota sa raznim vrstama povrća, paste sa tartufima, salate caprese i pice iz peći sa domaćim paradajz sosom, koje mirišu na dim i topljeni sir. Za vegetarijance, Italija nije samo još jedna gastro destinacija — ona je prirodno utočište.

Zašto baš ove zemlje?

Ovih pet zemalja ne ističu se samo bogatstvom jela bez mesa, već i time koliko prirodno vegetarijanstvo pripada njihovoj kulturi. Svaka od njih je našla recept za spoj tradicije, pristupačnosti sastojaka i kreativnosti — sve zasnovano na svežem povrću, lokalnim ukusima i drevnoj mudrosti kuvanja.

A kod nas…

U Srbiji, gde su trpeza i tradicija duboko povezane s obiljem i zajedništvom, ima dosta prostora da obogatimo našu kuhinju živopisnim, biljnim jelima. Ne da zamenimo ono što volimo — već da ga nadogradimo - da našim domaćim jelima udahnemo više boje, svežine i životne energije.

A vi? Koju biste od ovih zemalja najradije posetili i koju biste gastronomsku ideju najradije preneli u srpsku kuhinju?