Mi imamo moć: prevencija i lečenje insulinske rezistencije i dijabetesa ishranom
Ako imate predijabetes ili tip 2 dijabetes, ili brinete da ih ne dobijete, mnogo je stvari koje možete da uradite. Jedan od glavnih alata u ovoj borbi je ishrana. Ali kakva ishrana? Da li je izbegavanje ugljenih hidrata dobra strategija ili na duži rok može zapravo povećati rizik od dijabetesa, pa i drugih hroničnih bolesti?
Epidemija dijabetesa u svetu poslednjih 20-ak godina dobija neverovatan zamah. U Americi, na pr., koja je simbol bogatog sveta, 14.7% odraslih ima dijabetes, a dodatnih 38% ima predijabetes, što znači da preko 50% odraslih u Americi ima bolest ili je na pragu da je dobije.
Ali, ni ostatak sveta ne zaostaje mnogo za Amerikancima, a i Srbija je nažalost u velikom problemu. Podaci Instituta Batut kažu da u našoj zemlji 770.000 ljudi živi sa dijabetesom. Ako u skladu sa američkim iskustvom pretpostavimo da je broj onih sa predijabetesom 2,5 puta veći od onih sa dijabetesom, dolazimo do stravične cifre od 1.925.000 ljudi u Srbiji koji bi ovog trenutka mogli da žive sa predijabetesom. To znači da je moguće da preko 2.5 miliona ljudi u Srbiji ili ima dijabetes ili je na putu da ga dobije!
Šećer u ishrani nije uzrok dijabetesa niti insulinske rezistencije – stvari su mnogo komplikovanije
Visok nivo šećera u krvi može biti izazvan postojanjem insulinske rezistencije u organizmu, a kod nekih ljudi, to može biti udruženo i sa smanjenom proizvodnjom insulina od strane beta ćelija pankreasa. Insulin je hormon koji se u kontaktu sa ćelijama ponaša kao „ključ“, omogućavajući glukozi iz krvi da uđe u njih. Ako tkiva u našem telu postanu rezistentna na insulin, odnosno taj „ključ“ prestane da radi, ćelije ostaju „zatvorene“ čak i u prisustvu insulina što dovodi do porasta nivoa šećera u krvi. Ovo stanje označava se kao insulinska rezistencija.
Ovde je ključno razumeti uzročno-posledičnu vezu… Nije visok nivo šećera u krvi uzrok insulinske rezistencije, već je insulinska rezistencija uzrok pojave povišenog nivoa šećera u krvi i pored prisustva insulina.
Metaboličko stanje u kome je nivo šećera u krvi na tašte viši od normale, ali nedovoljno visok (6 – 7 mmol/l) da bude označen kao dijabetes, kvalifikuje se kao predijabetes. Neko može biti u toj fazi godinama, a da ne zna. Naime, ovakve osobe mogu merenjem nivo šećera na tašte imati dobar rezultat glukoze, ali da im 2 sata nakon obroka nivo šećera ostane povišen, što ostaje neotkriveno. Zato Svetska Zdravstvena Organizacija preporučuje merenje tzv. glikoliziranog hemoglobina (HbA1c), koji pokazuje prosek šećera u krvi za poslednja tri meseca. To je način da dobijamo generalnu sliku kako naše telo izlazi na kraj sa glukozom u krvi. Vrednosti HbA1c od 6 do 6,4% ukazuju na predijabetes.
Insulinska rezistencija je skoro uvek prisutna kod predijabetesa, a ono što dovede do eskalacije u dijabetes je to što beta ćelije pankreasa koje rade „prekovremeno“ proizvodeći velike količine insulina u prisustvu insulinske rezistencije, vremenom počnu da otkazuju, a količina insulina koju proizvode da opada.
Izazivači insulinske rezistencije i opadanja funkcije pankreasa su mnogi i vrlo često udruženi: prekomerna težina i gojaznost, hronični upalni procesi, oksidativni stres, lipotoksični procesi (kada mast počne da se taloži u organima u telu u kojima joj nije mesto – u jetri, pankreasu ili mišićima), ali i disbioza (nezdrav mikrobiom creva). A svi oni uglavnom su posledica nezdravog stila života – slabe fizičke aktivnosti, prekomerne i loše ishrane (pune šećera i masnoće), nedovoljno sna, previše stresa, korišćenja štetnih supstanci (alkohol, pušenje), …
Da li je popularna ishrana sa što manje ugljenih hidrata (Low Carb) dobro rešenje za insulinsku rezistenciju i dijabetes ili ipak ne?
Ugljeni hidrati koje unosimo rezultiraju glukozom u krvi, što je način da naše ćelije dobiju energiju. Upravo zato što je dijabetes povezan sa visokim nivoom šećera u krvi, postoji verovanje da su skokovi šećera u krvi ono što izaziva dijabetes. Zbog toga se na prvi pogled čini logičnim da bi ishrana sa što manje ugljenih hidrata, koja manje podiže nivo šećera, trebalo da bude dobro rešenje za prevenciju dijabetesa ili borbu protiv insulinske rezistencije. Međutim…
Naučnici koji se godinama bave istraživanjima metabolizma šećera, ali i masnoće u organizmu, došli su do zaključka da je problem mnogo složeniji i daleko od toga da se može rešiti prosto eliminacijom ugljenih hidrata i šećera iz ishrane.
Prvo, nisu svi ugljeni hidrati isti. Vlakna su na pr. tip ugljenih hidrata, a za njih je pokazano da usporavaju apsorpciju glukoze i pozitivno utiču na regulaciju nivoa šećera u krvi. Takođe, postoji velika razlika između složenih ugljenih hidrata, sadržanih u neprerađenim biljnim namirnicama, u odnosu na proste u šećeru i belom brašnu. Kompleksni ugljeni hidrati osim vlakana sadrže i dosta vode, kao i fitonutrijenata, što su sve baferi koji usporavaju apsorpciju i sprečavaju nagle skokove šećera u krvi.
Pronađeno je da mnogo stvari podstiče pojavu insulinske rezistencije, kao što je stanje hroničnih upalnih procesa u organizmu, oksidativni stres, ali i metabolizam, pa i raspored masnoća u telu. Kako namirnice životinjskog porekla u ishrani mogu da pogoršaju sva navedena stanja, a time i insulinsku rezistenciju, jasno je da dijeta sa niskim unosom ugljenih hidrata (low carb) ne može biti rešenje. Naime, ako jedete hranu sa malo ugljenih hidrata, onda nečeg drugog jedete više, a to drugo su masti i proteini i to najčešće životinjskog porekla.
Najbolja ishrana za dijabetes tip 2 i insulinsku rezistenciju
Najbolja ishrana za prevenciju i menadžment dijabetesa tip 2 je ona koja dovodi do smanjenja insulinske rezistencije, odnosno do povećanja osetljivosti ćelija na insulin. Takva ishrana treba da sadrži sledeće:
- Kompleksne i nerafinisane ugljene hidrate (umesto rafinisanih)
- Mononezasićene i polinezasićene masti (umesto zasićenih i trans masti)
- Biljne proteine (umesto životinjskih proteina)
Sve ove 3 karakteristike ispunjava plant based ishrana bazirana na neprerađenim namirnicama biljnog porekla. Ona se pokazala kao najefikasnija i u prevenciji, ali i u lečenju dijabetesa tipa 2 i insulinske rezistencije. Istraživanja su potvrdila da što više jedete povrća, mahunarki, voća, semenki i orašastih plodova, to je manja šansa da dobijete dijabetes.
Zašto? Pa zato što biljnom ishranom maksimizirate unos zaštitnih nutrijenata kao što su vlakna, fitohemikalije i antioksidansi, a da pri tom minimizirate štetne supstance koje su prisutne u mesu i životinjskim namirnicama, a povezane su sa upalnim procesima i insulinskom rezistencijom, kao što su: TMAO (trimetilamin azotni oksid), zasićene masti, hem gvožđe, nitrozamini i AGE (krajnji produkti glikolizacije).
U narednim postovima pozabavićemo se detaljnije namirnicama za koje je pronađeno da mogu da poprave stanje insulinske rezistencije i dijabetesa tip 2.
Povezane vesti
Raspoloženje i duševni mir u tanjiru: Kako da izborom hrane ublažimo anksioznost
Bolje bi nam bilo da ih jedemo svakodnevno: Unos polifenola odrediće naše zdravlje
Skoro 90% ljudi ne unosi dovoljno vlakana: Ovi trikovi pomažu da povećate svoj unos
Neverovatna priča manekenke: Izlečila tešku autoimunu bolest samo ishranom
Plantbased.rs Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
