Naučnik na tragu tajne dugovečnosti: Koji su benefiti dijete "kvazi gladovanja"?

Benefite gladovanja nauka odavno istražuje, a u tom kontekstu većina je čula za pojam - autofagija. Ona označava proces u kome ćelije „jedu same sebe“, odnosno dolazi do razaranja, a zatim i reciklaže oštećenih ćelija. Nauka kaže da u procesu čišćenja ovako nastalog ćelijskog „otpada“ dolazi do opitimizovanja funkcionisanja preostalih ćelija. Do aktivacije procesa autofagije u organizmu dolazi nakon produženih perioda gladovanja kada količina nutrijenata u cirkulaciji opada primoravajući ćelije da budu što efikasnije i da same sebe popravljaju.

A zamislite sada sve te zdravstvene benefite koji se povezuju sa gladovanjem – podmlađivanje na ćelijskom nivou, gubitak kilograma, pozitivne metaboličke promene i bolja osetljivost na insulin, smanjenje upalnih procesa i opasnosti od najčešćih hroničnih bolesti, ali bez potrebe da stvarno danima ništa ne jedete? Jer zaista, i pored velikih prednosti koje se povezuju sa upražnjavanjem povremenog gladovanja, za većinu ljudi to nije izvodljiva opcija u kontekstu svakodnevnog života i obaveza.

Zato je dobra vest da je nauka pronašla rešenje – novi režim ishrane sa sličnim pozitivnim efektima, ali bez potrebe za stvarnim gladovanjem. U pitanju je tzv. Fasting Mimicking Diet (FMD) ili u prevodu „dijeta kvazi-gladovanja“. Iako ovaj moj prevod „kvazi-gladovanje“ možda zvuči čudno (a nisam se setila boljeg), iza ovog dijetalnog režima ne stoji nikakva kvazi nauka, već naprotiv dugogodišnja naučna istraživanja u pravcu koji mnogo obećava.

Idejni tvorac dijete „kvazi gladovanja“ ili FMD dijete je dr Volter Longo. Longo je Italijan rodom iz Kalabrije sa naučno istraživačkim stažom dugim 35 godina. U Americi je danas na čelu Instituta za dugovečnostu Los Anđelesu, a istovremeno je i direktor laboratorije za dugovečnost i rak na Institutu za Molekularnu Onkologiju u Milanu (Italija).

I verovatno nije slučajno da je jedan Italijan u vrhu svetskih istraživanja o dugovečnosti, jer je poznato da u njegovoj matičnoj zemlji ljudi u nekim regionima žive izuzetno dugo, uključujući i deo Sardinije – jedne od prvih oblasti koje su proglašene „Plavim Zonama“ (mesta sa najvećim brojem stogodišnjaka). Na osnovu svog dosadašnjeg bogatog iskustva u istraživanju dugovečnosti dr Volter Longo smatra da je za nju „ishrana daleko najvažniji faktor“. Zato je za početak interesantno saznati kako se on hrani i šta smatra najboljom ishranom za dugovečnost?

Šta jede doktor koji celog života istražuje dugovečnost?

Dr Longo kaže da ishranu koju on preporučuje zove i „ishranom za dugovečnost“. Ova vrsta ishrane preuzela je mnoge elemente upravo dijeta iz poznatih oblasti gde ljudi dugo žive, kao što su ostrvo Okinava u Japanu, ali i neki delovi Mediterana. Idealno, dr Longo za dugovečnost preporučuje ishranu koja ima sledeće karakteristike:

• Većinski je bazirana na biljnoj hrani (uglavnom veganska, odnosno plant based ishrana)
• Relativno mali unos voća, ali visok unos povrća
• Dosta mahunarki
• Orašasti plodovi
• Cele žitarice
• Riba 2-3 puta nedeljno

On odraslima preporučuje da ne jedu crveno niti belo meso, možda najviše 2-3 jaja nedeljno i što manje sira, odnosno generalno vrlo malo životinjskih proizvoda. Za starije od 70 godina, s obzirom na slabije iskorišćavanje proteina iz ishrane preporučuje da malo povećaju njihov unos, ali najbolje iz biljnih izvora ili od ribe.

Longo veruje i u prednosti dnevnog gladovanja, odnosno neunošenja hrane na pr. između 8 uveče i 8 ujutru (tokom večeri, noći i ranog jutra). Taj vremenski interval od 12 sati produženog gladovanja tokom noći on smatra nečim što ima benefite, a većini ljudi nije teško da upražnjavaju.

Njegovo naučno „čedo“ - FMD dijeta ili „dijeta kvazi gladovanja“ primenjuje se 5 dana u kontinuitetu, a može se ponoviti po potrebi na svakih nekoliko meseci. Nedavna studija čiji je vodeći autor, objavljena u naučnoj publikacija Nature Communications, pronašla je izvodeći eksperimente na miševima da FMD dijeta može biti alatka za smanjenje biološke starosti, kao i za značajno smanjenje rizika za razvoj raka, dijabetesa i bolesti srca.

Koji su principi čudotvorne FMD dijete „kvazi-gladovanja“ i njeni efekti?

Ova petodnevna dijeta imitira gladovanje tako što drastično smanjuje unos kalorija, ali zadržava minimalan balansirani unos esencijalnih nutrijenata, terajući telo da fiziološki pređe u stanje u kome bi bilo da gladuje, ali bez stvarne potrebe da uopšte ne unosimo hranu. Ovakav unos hrane sa smanjenim brojem kalorija, a naročito proteina i aminokiselina dovodi do pada nivoa IGF-a (faktora rasta sličnog insulinu) što aktivira proces autofagije i mehanizme ćelijske popravke.

FMD ili dijeta „kvazi-gladovanja“ je primarno bazirana na biljkama, a karakteriše je sledeći odnos makronutrijenata: 10% protein, 45% masti, 45% ugljeni hidrati. Tokom prvog dana (od 5 koliko traje ciklus FMD) unosi se 40-50% uobičajenog unosa kalorija, a zatim se taj unos tokom ostala 4 dana smanji na 10-20% uobičajenog.

Naročito je obećavajući deo istraživanja vezanih za FMD dijetu koji je pronašao njenu sposobnost da utiče na povećanje broja tzv. stem ćelija – nespecijalizovanih ćelija u organizmu koje su neophodne za regeneraciju tkiva i organa. Studije na kojima je radio i dr Longo pronašle su da ciklusi FMD „kvazi-gladovanja“ mogu da pokrenu regeneraciju različitih tkiva i organa, uključujući creva, pankreas, pa čak i mozak, upravo stimulisanjem stem ćelija.

Zaista su fascinantne prednosti biljne hrane, što potvrđuje i ova na njima bazirana dijeta „kvazi-gladovanja“, koja sudeći po svojim revolucionarnim rezultatima obećava mnogo na putu otkrivanja tajne dugovečnosti.