5 vrsta dobrog stresa: Kako nam mogu pomoći da budemo zdraviji i dugovečniji?

Kada čujemo reč stres, većina nas pomisli na hroničan umor, napetost, loš san, probleme sa kojima ne uspevamo da izađemo na kraj. A da li znate da određene vrste stresa u manjim dozama mogu zapravo biti tajno oružje koje će nam pomoći da postanemo otporniji i zdraviji – i fizički i mentalno? E pa, ako do sada niste čuli za ovaj zanimljiv koncept, dobro došli u svet dobrog stresa, poznatog kao – hormeza. Govorimo o maloj količini stresa koja će predstavljati dovoljan izazov za naš organizam da ga podstakne da ojača svoje odbrambene mehanizme i samoisceljujuće moći. Možemo na ovaj fenomen gledati i kao na trening za naše ćelije – izložimo ih manjem stresu i – bum – one brže bolje aktiviraju i pojačaju svoje unutrašnje odbrambene mehanizme.

Ovakvom dobrom stresu možemo izložiti sebe i kroz hranu koju jedemo. Naime, biljna hrana, a naročito ona jarkih boja i aroma, puna je prirodnih hemikalija koje na suptilan način stresiraju naš organizam. Tzv. fitohemikalije iz namirnica kao što su na pr. brokoli, bobičasto voće, kurkuma i zeleno lisnato povće, signaliziraju našim ćelijama da se probude, poprave i pripreme za odbranu. Na ovaj način, možemo pomoći sebi i da popravimo nešto od one štete koju smo sebi naneli konzumirajući industrijski prerađenu hranu ili prečesto uživajući u fast food varijantama.

Zato se danas bavimo fascinantim svetom dobrih stresora i njihovih moći da poprave naše zdravlje i spreče da se razbolimo. Više o ovoj fascinantnoj priči saznala sam slušajući intervju sa dr Šeron Bergkvist, autorkom knjige „Stres paradoks“. Dr Bergkvist ima skoro 30 godina iskustva u preventivnoj nezi i implementaciji medicine stila života. Kao doktor internista i naučnik obrazovan na Yale-u i Harvard-u, ona je odlučila da svoje obimno znanje i istraživački rad objedini i pomogne ljudima da uzmu zdravlje u svoje ruke tako što će izabrati da primene mere stila života sa naučno potvrđenim benefitima.

Dr Bergkvist objašnjava da je stres sve ono što pogura naš organizam iz zone kofora, a da kada se oporavimo mi se ne vratimo prosto u normalu. Stres po njenim rečima, u zavisnosti od vrste, ostavlja svoj trag tako što nas ili učini jačim ili naudi našem zdravlju. On utiče kako na naše telo, tako i na naše gene, oblikujući naše odbrambene mehanizme. Kontrolu možemo preuzeti tako što ćemo birati pravu vrstu stresa, a po rečima dr Bergkvist to je jedna od ovih 5 vrsta, koje nam mogu pomoći da postanemo jači i otporniji:

• Hemijski stres – od biljnih fitohemikalija (iz hrane koju jedemo)
• Fizički stres – od vežbanja
• Termalni stres – od hladnoće ili toplote
• Metabolički stres – od povremenog gladovanja
• Psihološki stres – od izazova koje pred nas postavljaju ciljevi sa svrhom

Kako biljna hrana čini naš organizam jačim i otpornijim?

Nekada je shvatanje benefita fitohemikalija na naš organizam uglavnom posmatrano kroz antioksidanse i njihovu aktivnost na neutralisanju štetnih slobodnih radikala u organizmu. Međutim, dr Bergkvist objašnjava da je shvatanje antioksidanasa iz biljne hrane kao „protivpožarnog ćebeta“ kojim gasimo vatru upalnih procesa u organizmu dosta pojednostavljeno i samo donekle odslikava pravo stanje stvari. Međutim, izmerena količina ovih fitohemikalija u krvi, nakon što unesemo njima bogate namirnice, pokazuje se malom i nedovoljnom da obavi posao prostog „vatrogasca“. Naučnici su naime brzo shvatili da mora da postoji neki drugi mehanizam kojim fitohemikalije tako moćno deluju na naše zdravlje i čine da ishrana bogata biljnim namirnicama bude snažna brana protiv mnogih hroničnih bolesti.

Zato se hormeza, odnosno dobar stres kojim fitohemikalije stimulišu odbrambene moći našeg organizma, danas smatra kao odlično objašnjenje. Naime, biljke proizvode različite fitohemikalije (kao što su sulforafan iz brokolija, kurkumin, kvercetin iz luka, polifenoli iz bobičastog voća,…) kao svoju odbranu protiv – štetočina koji ih jedu, UV zraka, patogenih napadača, itd.. Kada mi jedemo biljke, ove supstance, koje su praktično toksini, ponašaju se u našem organizmu kao blagi stresori za naše ćelije, ali na vrlo dobar način.

Mehanizmi kroz koje fitohemikalije osnažuju naš organizam

Dobar stres ili hormeza, pokreće moćne odgovore u našim ćelijama, pomažući im da ostanu jake, poprave štetu i tako nas učine zdravijim i otpornijim. Ovi zaštitni ćelijski mehanizmi su evolutivno ustanovljeni u našoj biologiji, prenose se milionima godina i prisutni su, po rečima dr Bergkvist, kod skoro svih životinjskih vrsta. Ovo fino ćelijsko podešavanje podstaknuto „dobrim stresom“ dešava se kroz 7 specijalizovanih mehanizama:

1. Odgovor na DNK oštećenja – Detektuje i popravlja oštećenu DNK, pauzirajući ćelijsku deobu dok se popravke ne završe.
2. Antioksidantni odgovor – Lovi štetne slobodne radikale (nestabilne molekule koji nanose štetu) i aktivira antioksidantne i detoksifikujuće enzime koji se rešavaju toksina.
3. Autofagija ili ćelijsko čišćenje – Razlaže i čisti ostarele i oštećene delove ćelija i reciklira ih.
4. Upalni odgovor – Upravlja upalnim procesom kako bi se osigurala borba protiv potencijalne pretnje, a bez oštećenja zdravih tkiva. I gasi se kada je posao završen.
5. Ogovor na temperaturni šok – Aktivira proteine koji popravljaju ili odstranjuju oštećene proteine, kako bi ćelije nastavile optimalno da funkcionišu.
6. Odgovor na proteinska oštećenja Odgovor grupe enzima povezanih sa dugovečnošću (sirutini) – poboljšavaju popravku DNK, kontrolišu upalne procese, regulišu ćelijsku potrošnju energije (podstiču stvaranje novih mitohondrija) i produžavaju životni vek ćelija.

Aktivnosti koje se preporučuju kao „dobar stres“

Dr Bergkvist objašnjava da ove prirodne ćelijske mehanizme možemo pokrenuti ako redovno upražnjavamo aktivnosti koje spadaju u „dobar stres“, kao što su: vežbanje, produženi periodi bez hrane tokom noći (najmanje 12 sati bez hrane), povremeno izlaganje hladnoći ili toploti, mentalni i psihički izazovi (učenje, kreativne aktivnosti) i naravno ishrana sa što više celovitih biljnih namirnica prepunih moćnih fitohemikalija.

Upitana za preporuku namirnica koje su najbolji „dobri stresori“, dr Bergkvist preporučuje da se na našem tanjiru što češće nađu:

• brokoli i drugo povrće iz porodice kupusnjača (bogati sulforafanom)
• grožđe, bobičasto voće, pistaći i tamna čokolada (svi bogati rezervatrolom)
• razne vrste luka (bogate alicinom)
• jabuke, luk i kapari (bogati kvercetinom)
• čili paprike (bogate kapsaicinom)
• kurkuma zeleni čaj (bogat sa EGCG)

Dakle, fitohemikalije koje se u velikim dozama mogu smatrati toksičnim, u dozama koje nam svakodnevno donose voće, povrće, začini i čajevi, zapravo na optimalno suptilan način podstiču naše ćeliije da izgrade jaču odbranu. Ovaj „dobar stres“ u akciji jedan je od mehanizama zbog kojeg je ishrana bogata biljkama toliko moćna da nas zaštiti od hroničnih bolesti i preranog starenja.