Preskoči so, dodaj banane: Novo istraživanje otkriva ključnu ulogu kalijuma u snižavanju krvnog pritiska

Visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, pogađa više od 30% odraslih ljudi širom sveta i glavni je uzrok srčanih bolesti i moždanog udara. Pored toga, povećava rizik od oštećenja bubrega, srčane insuficijencije, aritmija, pa čak i demencije. Godinama se preporuka svodila na jedno: smanjiti unos soli. Međutim, novo istraživanje daje dodatnu dimenziju ovom savetu.

Šta kaže nauka?

Naučnici sa Univerziteta Vaterlo donose zanimljivu perspektivu - povećanje unosa kalijuma kroz ishranu možda ima snažniji efekat na snižavanje pritiska nego samo redukcija natrijuma. U radu objavljenom u časopisu American Journal of Physiology-Renal Physiology, ističe se da je ključ upravo u balansu između ova dva minerala. Namirnice bogate kalijumom, poput banana, brokolija i batata, istaknute su kao pravi saveznici u borbi protiv visokog pritiska.

„Obično, kada imamo visok krvni pritisak, savetuje nam se da unosimo manje soli,“ rekla je dr Anita Lejton, profesorka na Univerzitetu u Vaterlou i nosilac prestižne titule ''Canada 150 Research Chair'' iz oblasti matematičke biologije i medicine. „Naše istraživanje sugeriše da dodavanje više namirnica bogatih kalijumom u ishranu može imati snažniji pozitivan uticaj na krvni pritisak nego samo smanjenje unosa natrijuma.“

Kako kalijum utiče na krvni pritisak?

Kalijum i natrijum su elektroliti koji igraju ključnu ulogu u radu mišića i održavanju ravnoteže tečnosti u organizmu. Ipak, savremena ishrana pretežno se oslanja na natrijum, dok je kalijum često zanemaren - suprotno od načina ishrane naših predaka, koji su se u velikoj meri oslanjali na voće i povrće.

„Naša tela su možda evoluirala tako da najbolje funkcionišu uz ishranu bogatu kalijumom, a siromašnu natrijumom,“ rekla je Melisa Stat, glavna autorka studije i doktorantkinja primenjene matematike na Univerzitetu u Vaterlou. „To bi mogao biti jedan od razloga zašto je visok krvni pritisak češći u industrijalizovanim društvima.“

Koristeći napredni matematički model, istraživački tim je proučavao kako odnos kalijuma i natrijuma utiče na krvni pritisak i otkrio da efekti variraju u zavisnosti od pola. Na primer, muškarci imaju veće šanse da razviju povišen pritisak u odnosu na žene pre menopauze, ali se kod njih takođe beleže i jače pozitivne promene kada povećaju unos kalijuma u odnosu na natrijum.

Kalijum kao balans soli

Prethodna istraživanja su takođe ukazivala na to da kalijum ublažava negativne efekte natrijuma u organizmu, posebno tako što opušta zidove krvnih sudova, što može doprineti nižem pritisku. Studija iz 2020. godine objavljena u Journal of the American Heart Association potvrdila je da dovoljan unos kalijuma može sniziti krvni pritisak, ali stručnjaci upozoravaju da ne treba preterivati sa suplementima - posebno kod osoba koje su osetljivije na veće količine kalijuma.

Koje namirnice su dobre za pritisak?

Među najboljim izvorima su banane, narandže, dinja, kajsije, spanać, batat, brokoli i avokado.

Preporučeni dnevni unos kalijuma razlikuje se po polu: odraslim muškarcima se preporučuje 3.400 mg, a ženama 2.600 mg. Tokom trudnoće i dojenja ove vrednosti se mogu menjati. Kada je u pitanju prevencija i regulacija visokog pritiska, Američko udruženje za srce preporučuje unos između 3.500 i 5.000 mg dnevno.

Jedan od praktičnih načina da postignete ove vrednosti jeste DASH dijeta  što je skraćenica od Dietary Approaches to Stop Hypertension. Ova ishrana se fokusira na voće, povrće, integralne žitarice i niskomasne mlečne proizvode. Na primer, srednje velika banana sadrži oko 451 mg kalijuma, dok pola šolje kuvanog batata sadrži 286 mg. Ostale odlične opcije uključuju namirnice poput kajsije, dinje, kivija, soka od narandže, blitve, pasulja itd.

Mahunarke poput sočiva i crvenog pasulja takođe su bogate kalijumom. Uključivanjem ovih namirnica u svakodnevne obroke ne samo da doprinosite zdravlju srca, već i unosite vlakna, vitamine i antioksidanse.

Dodatni benefiti biljne ishrane

Dijete koje su bazirane na biljnim namirnicama, poput DASH režima, imaju benefite koji prevazilaze samo regulaciju krvnog pritiska. Velika 30-godišnja studija sprovedena od strane istraživača sa Harvard T.H. Chan School of Public Health, Univerziteta u Kopenhagenu i Univerziteta u Montrealu potvrdila je važnost ishrane za dugovečnost i kvalitet života. Analizom prehrambenih navika više od 105.000 ljudi, zaključeno je da su oni koji su unosili više biljnih namirnica i manje ultra-prerađene hrane imali veću verovatnoću da dožive starost bez ozbiljnih hroničnih bolesti, uz očuvano fizičko, mentalno i kognitivno zdravlje.

Istraživači su posmatrali osam različitih modela ishrane, a svi su se fokusirali na biljne, integralne namirnice - neki su uključivali male količine životinjskih proizvoda, dok su drugi, poput Planetary Health Diet Index i Healthful Plant-Based Diet Index, bili skoro u potpunosti biljni. Zajednički zaključak svih uspešnih dijeta bio je: što više cele, neprerađene hrane biljnog porekla.