• 0

Da li ste čuli da sir može da izazove vrstu zavisnosti?

Sir je kremast, bogatog ukusa i čini da se osećamo dobro kad ga jedemo. Nije čudo što se većina nas u tome slaže, jer smo, kako nauka otkriva, izgleda za to biološki predisponirani

  • 0
sir, parmezan, kačkavalj Foto: Pixabay

Šta je to u sirevima, naročito onim tvrđim i masnijim, što čini da ne možemo da prestanemo da ih jedemo? Doktor Nil Bernard (predsednik „Komiteta lekara za odgovornu medicinu“ ili PCRM) objašnjava da je tajna neodoljive privlačnosti sira u jednom molekulu koji se po svoj prilici u našem mozgu vezuje za iste receptore za koje i molekuli opijata. Naime, kako objašnjava, sir sadrži protein kazein, iz koga se prilikom razgradnje u organima za varenje formira, između ostalog, molekul koji se zove kazomorfin. Ovaj naziv nije slučajan i upućuje na to da ovaj molekul ima mogućnost da u mozgu izazove iste efekte kao i opijati, odnosno da učini da se osećamo dobro, da ne kažemo „haj“.

 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 A post shared by Dr. Richard van Camp (@rich_vancamp)

Na sreću, kazomorfin ima oko 10 puta manju moć nego opijati, pa iz tog razloga ne možete postati zavisni od mleka ili jogurta. Međutim, sa sirom je problem u tome, što njegova proizvodnja podrazumeva višestruko koncentrovanje mleka (potrebno je čak 7-10 l mleka za kilogram nekog od tvrdih sireva).

Ono što dodatno otežava situaciju onima od nas koji su „zaluđenici za sireve“ je to što su tvdi sirevi, osim u količini kazeina, bogati i mastima (i to zasićenim) i imaju veliku količinu soli. Ove stvari udruženo čine da svaki put kad jedemo sir, centar za nagrađivanje u našem mozgu oslobađa višestruku količinu dopamina (hormon koji čini da se osećamo dobro). Poznato je da je ovaj centar izuzetno osetljiv na kombinaciju slano-masno, što je prepoznato kao jedan od mehanizama odgovoran za razvijanje zavisnosti od brze hrane.

Priroda ništa nije stvorila bez razloga

Dr Bernard objašnjava da se priroda kada je dizajnirala mleko potrudila da stvori i mehanizam da pomoću molekula kazomorfina ojača vezu majke krave i njenog teleta. Naime, ovi molekuli, koji se oslobađaju u stomaku teleta kada sisa, čine da se ono oseća dobro i umireno, što ga dodatno vezuje za majku. Međutim, kako kaže Dr Bernard, priroda nije ni sanjala da će jedan sisar (čovek) da konzumira mleko i njegove koncentrovane proizvode nakon ranog detinjstva, a kamoli čitavog života.

 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 A post shared by Lucky Farm (ehem.Hof Habsburg) (@lucky__farm)

Ostale neželjene nuspojave česte konzumacije sireva?

U svojoj knjizi „Zamka sira“ („The cheese trap“) dr Bernard upozorava da ljudi jedu sve veće količine sira i da nije glavni problem u tome što ovo može da izazove zavisnost. Mnogo je veći problem što ova ljubav prema siru može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što su gojaznost, dijabetes i druge hronične bolesti.

Dr Bernard navodi i primere stanja, za koja je u svojoj praksi video da nestanu ili se znatno poprave kada se iz ishrane izbace sir i ostali mleči proizvodi. Jedan od njih je astma, čiji se simptomi, kako on kaže, često povlače u potpunosti, ili bivaju znatno ublaženi prestankom konzumacije mlečnih proizvoda. Objašnjava da izgleda da se kao reakcija na proteine iz mleka, kod nekih ljudi, a često kod dece, trigeruje oslobađanje antitela koja aktiviraju zapaljenske procese. Oni zatim dovode do spazma sitnih mišića u disajnim putevima i otežanog disanja.

Izgleda da ćemo uskoro moći da uživamo u sirevima bez sekiracije

Šta biste rekli na to da je moguće uživati u punom i kompleksnom ukusu sira, vrlo sličnom onom na koji smo navikli, ali bez trunke mlečnih proizvoda u njima? Moguće je. Veliki broj firmi širom sveta ovog momenta radi na razvoju tehnologije za proizvodnju svih vrsta sireva isključivo iz biljnih sirovina, odnosno od biljnog mleka.

 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 A post shared by Miyoko's Creamery (@miyokoscreamery)

Pionir ovog poduhvata je Amerikanka japanskog porekla Mioko Šiner. Ona je pre 10 godina iz svoje kuhinje krenula u poduhvat proizvodnje biljnih sireva, motivisana isključivo ljubavlju prema prirodi, planeti i životinjama. Uložila je svu svoju kreativnost i ideje da pokaže da je moguće hraniti se isključivo biljnom hranom, ali bez odricanja od omiljenog ukusa sira ili putera. Danas je njena kompanija („Miyoko’s creamery”) najpoznatiji proizvođač „artizanskih“ sireva, namaza i putera na svetu.

Industrijske firme širom sveta su se takođe uključile u utakmicu stvaranja biljnih sireva, ali za sada je svega nekoliko njih uspelo da stvori tvrde sireve koji koliko toliko zadovoljavaju najveće sladokusce. Međutim, kako tehnologija napreduje, izgleda da je pitanje dana, jer nekoliko proizvođača to već najavljuje, kada će se uspeti da proizvedu „sveti gral“ ove mlade industrije – biljni sir koji se topi i razvlači poput mlečnog. Jedva čekamo…

 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 A post shared by Miyoko's Creamery (@miyokoscreamery)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Plantbased.rs Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari