Kasniji doručak može biti rani znak problema: Naučnici otkrili vezu sa zdravljem i dugovečnošću

Svi već znamo da nije svejedno šta jedemo, ali izgleda da ni kada jedemo nije beznačajno. Novo istraživanje pokazuje da vreme doručka može da bude iznenađujuće važan pokazatelj opšteg zdravlja i dugovečnosti, naročito kod starijih osoba.

Iako nam doručak često promakne u haotičnim jutarnjim satima, naučnici sada kažu da to možda i nije bezazleno. Studija sprovedena u okviru Massachusetts General Brigham projekta pratila je skoro tri hiljade ljudi u Velikoj Britaniji, starosti između 42 i 94 godine, tokom više od dve decenije. Pored krvnih analiza i navika u ishrani, posebno su pratili i kada ispitanici jedu svoje obroke.

Šta su otkrili?

Vremenom su učesnici, kako su starili, počeli da pomeraju doručak i večeru sve kasnije. I upravo to pomeranje pokazalo se kao znak koji ne treba ignorisati. Oni koji su doručkovali kasnije imali su češće probleme sa raspoloženjem, osećajem umora, lošijim snom, pa čak i sa oralnim zdravljem.

Ali to nije sve. Kada su istraživači prilagodili podatke za godine, pol i druge faktore, i dalje je postojala jasna veza između kasnijeg doručka i većeg rizika od hroničnih bolesti, pa i smrtnosti. Drugim rečima, vreme kada dan započinjemo obrokom može biti važnije nego što mislimo.

Hrana i biološki sat 

Ovi rezultati spadaju u oblast koja se naziva hrononutricija, nauka koja proučava kako vreme obroka utiče na zdravlje. Naše telo ima unutrašnji sat koji upravlja brojnim procesima, od varenja do lučenja hormona. Kada jedemo u skladu s tim ritmom, sve funkcioniše lakše. Ali kad ga stalno „pomeramo“, stvaramo mali, ali stalni stres za organizam.

Zanimljivo je da su naučnici predložili da vreme doručka može da posluži kao jednostavan pokazatelj zdravlja kod starijih osoba. Redovni, raniji obroci mogli bi da postanu deo šire strategije za zdravije starenje, bez komplikovanih dijeta i drastičnih promena.

Iako ova studija ne dokazuje da će nas raniji doručak sigurno učiniti dugovečnijima, pokazuje jasnu povezanost između vremena jela i zdravstvenih ishoda. Drugim rečima, možda nije svejedno da li dan započinjemo u sedam ili u deset. Ako uzmemo u obzir da je u pitanju jednostavna navika koju možemo lako da promenimo, možda vredi pokušati. Jer ponekad, sitna odluka kao što je raniji doručak može biti korak ka većem balansu, energiji i zdravlju koje traje.