Da li je moguće unaprediti zlatni standard ishrane? Veganski mediteranski model donosi iznenađenja

Umesto još jednog pregleda naučnog rada, ovaj put je zanimljivije pogledati šta se realno događa kada se već dobro utemeljen mediteranski način ishrane pretvori u njegovu vegansku verziju, ali bez promena u kalorijama, odnosu makronutrijenata ili stilu života učesnika. Dakle, ne poredi se “bolji način ishrane” sa lošijim, već se proverava da li se unutar već zdravog modela može postići još bolji rezultat kada se svi izvori proteina i masti zamene biljnim.

Kako je istraživanje bilo postavljeno

Učesnici su bili mladi, fizički aktivni muškarci sa urednim zdravstvenim parametrima. Prvo su tri nedelje jeli tradicionalni mediteranski meni - obilje celovitih biljnih namirnica, maslinovo ulje kao glavni izvor masti, nešto ribe, jaja i mlečnih proizvoda i minimalno crvenog mesa. Nakon pauze od sedam dana, prešli su na verziju koja je zadržala kalorije, raspodelu ugljenih hidrata, proteina i masti, ali je sve životinjske namirnice zamenila biljnim izvorima sličnog nutritivnog profila.

Drugim rečima: isti koncept, ista energija, isto vežbanje, ali potpuno drugačiji izvori hranljivih materija.

Šta se promenilo na tanjiru

Zvuči jednostavno: manje ribe, mesa, jaja i mlečnih proizvoda, a više mahunarki, žitarica, orašastih plodova, semena i biljnih alternativa. I zaista, unosi energije i makronutrijenata ostali su gotovo identični, ali vlakna su skočila, što je i očekivano kada se biljne namirnice postave u centar.

Zadržan je unos proteina po kilogramu telesne mase, ali je sav protein bio biljnog porekla. Jedina suplementacija bila je vitamin B12.

Rezultati koji su se najviše istakli

• Lipidni profil se značajno poboljšao - nakon prelaska na vegansku mediteransku verziju, učesnicima su opali ukupni holesterol (u proseku -22,6 mg/dl) i LDL holesterol (-12,8 mg/dl).

Ovi padovi su bili statistički značajni i prilično uočljivi, uprkos tome što je reč o zdravim i mladim osobama koje su već imale dobar lipidni status. Još zanimljivije, unos vlakana je bio u negativnoj korelaciji sa LDL-om, što dodatno potvrđuje ono što se već zna o ulozi biljnih vlakana u regulaciji lipida.

• Telesna masa i sastav tela praktično nepromenjeni - bez obzira na promenu izvora proteina i masti, nije bilo razlike u težini, udelu masti, mišićnoj masi niti u visceralnoj masti.
• Kondicija stabilna - VO₂max, maksimalna snaga na ergometru i otkucaji srca ostali su na istom nivou. Dakle, prelazak na vegansku mediteransku ishranu nije narušio sportske performanse, što je često pitanje među fizički aktivnim osobama.
• Ostali parametri neutralni ili povoljni - nije bilo negativnih pomaka ni u krvnom pritisku ni u imunološkim markeri­ma. Studija je uključila i niz upalnih parametara, ali promene nisu bile klinički zabrinjavajuće, što je važno kod kratkotrajnih ishrambenih intervencija.

Zašto je ovo važno

Ova studija se ne bavi poređenjem “nezdrave” i “zdrave” ishrane, već ispituje da li je moguće pojačati već poznate benefite mediteranskog obrasca time što mu se oduzmu životinjski izvori proteina i masti, ali bez kompromisa u energiji ili proteinu.

Upravo se to i dogodilo - dok je sve ostalo ostalo isto, kardio-metabolički pokazatelji su se pomerili u dobrom smeru.

To je posebno relevantno za one koji vole mediteranski stil ishrane, ali žele da ga poboljšaju još malo, bilo iz zdravstvenih, etičkih ili ekoloških razloga.

Prelazak sa tradicionalnog na veganski mediteranski meni, čak i kada sve ostale navike ostanu nepromenjene, može dodatno unaprediti parametre vezane za zdravlje srca, pre svega zahvaljujući unosu biljnih proteina i većoj količini vlakana. Kod mladih, fizički aktivnih osoba ova promena ne utiče negativno na kondiciju, sastav tela ili energiju, ali daje primetan benefit na najvažnije indikatorе kardiovaskularnog rizika.

Drugim rečima, ako se mediteranski pristup već dugo smatra zlatnim standardom, njegova veganska verzija deluje kao njegov napredni nivo.