KETO I PALEO NA UDARU NAUKE: Zašto stručnjaci smatraju da ove popularne dijete mogu biti opasne po srce?

Režimi ishrane koji dozvoljavaju visok unos mesa i masnoća, a strogo ograničavaju ugljene hidrate, postali su globalni fenomen, a posebno su popularni na našim prostorima gde se tradicionalno uživa u "jakoj" hrani. Obećanje brzog gubitka kilograma uz konzumaciju namirnica poput jaja ili suhomesnatih proizvoda deluje kao idealno rešenje za mnoge koji se bore sa viškom težine.

Međutim, nutricionisti i lekari sve glasnije upozoravaju da estetski rezultati ne znače nužno i dobro zdravlje. Cena ovakvog načina ishrane može biti previsoka, krećući se od metaboličkih poremećaja do drastično povećanog rizika od kardiovaskularnih oboljenja.

Keto dijeta - od leka za epilepsiju do trenda

Mnogi zaboravljaju da keto dijeta nije nastala kao plan za mršavljenje. Osmišljena je 1920-ih godina kao medicinska terapija za kontrolu epilepsije. Princip je jednostavan, ali ekstreman: drastično smanjenje ugljenih hidrata (često ispod 50g dnevno) tera telo u stanje ketoze, gde umesto šećera sagoreva masti za energiju.

Iako to zvuči idealno za topljenje sala, studija objavljena u žurnalu Frontiers in Nutrition analizirala je preko 100 naučnih radova i došla do zabrinjavajućih zaključaka:

• Rizik za trudnice i bubrežne bolesnike: Dijeta je ocenjena kao "naročito nebezbedna" za ove grupe.
• Loš holesterol: Povezana je sa povišenim nivoom LDL holesterola, što direktno povećava rizik od srčanih bolesti.
• Nedostatak nutrijenata: Izbacivanjem voća i žitarica, telu oduzimate vlakna, minerale i vitamine, što vodi do zatvora i pada energije.

Paleo - mit o pećinskom čoveku

Filozofija Paleo ishrane deluje logično: "Jedite kao vaši preci i bićete zdravi." To znači puno mesa, ribe, voća i povrća, a nula žitarica, mlečnih proizvoda i prerađevina.

Međutim, kritičari ističu da je ova premisa istorijski netačna. Studija objavljena u časopisu Nutrients otkrila je da ljudi na Paleo dijeti često imaju povišen biomarker povezan sa srčanim bolestima, a zbog izbacivanja mlečnih proizvoda rizikuju nedostatak kalcijuma i vitamina D.

Moć biljnih proteina

Dok Keto i Paleo forsiraju životinjske proteine, nauka sugeriše da je pravi put zapravo suprotan. Velika analiza objavljena u The American Journal of Clinical Nutrition, koja je obuhvatila podatke preko 200.000 ljudi, donela je fascinantan podatak:

Zamenom samo 3% energije iz životinjskih proteina biljnim proteinima, rizik od kardiovaskularnih bolesti pada za čak 18%. To ne znači da morate postati vegan, već da biljni proteini (pasulj, sočivo, orasi) čuvaju srce mnogo bolje od preteranog unosa mesa koji forsiraju moderne dijete.

Savet stručnjaka

Zajednički problem kod obe dijete je restriktivnost. Svaki režim koji eliminiše čitave grupe namirnica (poput žitarica ili voća) teško je održiv na duže staze i vodi u "jo-jo" efekat.

Stručnjaci su saglasni: Pre nego što odlučite da drastično sečete ugljene hidrate, posavetujte se sa dijetetičarom. Umesto strogih pravila, fokusirajte se na raznovrsnost. Dijete poput mediteranske, koje uključuju sve grupe namirnica u umerenim količinama, i dalje drže tron kada su u pitanju dugovečnost i zdravlje srca.

Brzi rezultati su primamljivi, ali zdravlje nije sprint, već maraton. Pre nego što se odreknete jabuke ili parčeta integralnog hleba zarad vitke linije, razmislite o tome šta vaše srce i krvni sudovi misle o tome.