Istraživanja otkrivaju:Izbacivanje glutena i mlečnih proizvoda može smanjiti rizik od simptoma Kronove bolesti

Kronova bolest je hronično oboljenje koje pogađa digestivni trakt i može značajno otežati svakodnevni život. Upale i iritacije koje izaziva često dovode do bola, umora i probavnih tegoba, a u težim slučajevima i do komplikacija poput anemije, artritisa ili upale oka.

Dok lekari kombinuju terapiju lekovima i preporuke za životni stil, sve više istraživanja ukazuje da i način ishrane može imati značajan uticaj na simptome.

Šta je Kronova bolest?

Kronova bolest spada u inflamatorne bolesti creva i smatra se autoimunim poremećajem, što znači da imuni sistem napada sopstvena tkiva. Simptomi se razlikuju od osobe do osobe - od povremenih probavnih problema do čestih, jakih epizoda dijareje i abdominalnog bola.

Bolest može ulaziti u period remisije, kada simptomi nestaju, ali njen uticaj na kvalitet života i dalje može biti velik, kako fizički, tako i emocionalno.

Rizik za obolevanje raste kod osoba u dvadesetim godinama, pušača ili onih sa porodičnom istorijom inflamatornih bolesti creva. Iako uzrok porasta broja obolelih još nije potpuno razjašnjen, jasno je da kombinacija genetike, životnog stila i ishrane igra važnu ulogu.

Kako se Kronova bolest može kontrolisati?

Pored terapije lekovima, stručnjaci preporučuju promene u životnom stilu koje uključuju prestanak pušenja, smanjenje stresa, redovnu fizičku aktivnost i pravilnu hidrataciju. Ishrana je posebno važna - individualni pristup je ključan, jer svaka osoba različito reaguje na određenu hranu.

Nutricionisti često sugerišu isprobavanje ishrane bez glutena i mlečnih proizvoda, dok se unos određenih namirnica prilagođava prema toleranciji svakog pacijenta.

Uloga veganske ishrane

Nekoliko studija sugeriše da ishrana bogata prerađenim mesom, slatkišima i rafinisanim žitaricama može povećati rizik od Kronove bolesti, dok celovite biljke i antiinflamatorne namirnice deluju zaštitno. Iako veganska ishrana nije lek, stručnjaci ističu da može pomoći u ublažavanju simptoma, posebno kada se bazira na celovitim, biljnim namirnicama - povrću, voću, mahunarkama, orašastim plodovima, semenkama i biljnim mlečnim proizvodima.

Povećan unos vlakana može doprineti zdravijoj crevnoj mikroflori i smanjenju upale, ali nije pogodna za sve - neke osobe mogu reagovati na insolubilna vlakna iz povrća i voća. Zato nutricionisti preporučuju probni period od oko mesec dana kako bi se procenilo da li ovakav način ishrane pomaže.

Celovita veganska ishrana, bogata antiinflamatornim namirnicama i vlaknima, može biti snažan saveznik u ublažavanju simptoma Kronove bolesti i poboljšanju kvaliteta života. Ipak, ključ je personalizovan pristup: praćenje reakcija organizma i prilagođavanje jelovnika sopstvenim potrebama. Ovaj način ishrane istovremeno doprinosi i smanjenju rizika od drugih hroničnih bolesti, što je dodatni benefit za sve koji žele da vode zdrav život baziran na biljkama.