Kora voća i povrća: Zašto bacamo najzdraviji deo i šta tačno gubimo ljuštenjem svakog dana?

U prirodi, spoljašnji omotač voća i povrća služi kao glavni štit biljke od jakog sunca, insekata i bolesti. Upravo zbog te zahtevne uloge, biljka u svoju koru šalje najjaču koncentraciju vitamina, vlakana i antioksidanasa kako bi preživela.

Ipak, u modernim kuhinjama, taj biološki najvredniji deo namirnice prečesto završi u kanti za đubre - bilo zbog straha od pesticida sa rafova supermarketa, praćenja recepata koji zahtevaju glatku teksturu ili proste brige oko varenja.

Preporučujemo

Pre nego što sledeći put uzmete ljuštilicu u ruke, važno je da znate šta tačno gubite.

Nutritivni rudnik u samo par milimetara

Kada tu zaštitnu opnu uklonimo nožem, gubimo drastično veći procenat zdravlja nego što mislimo. Kora zapravo predstavlja najgušće pakovanje nutrijenata u celoj biljci.

• Slučaj jabuke: Sirova jabuka pojedena sa korom donosi vam preko 300% više vitamina K, znatno više vitamina A i C, kao i kalcijuma, u poređenju sa oljuštenom.
• Slučaj krompira: Ako skuvate krompir u ljusci, sačuvaćete i do 115% više kalijuma i ogromne količine folata i vitamina C koji bi inače nestali pod sečivom noža.
• Antioksidativna moć: Studije pokazuju da nivo antioksidanata (koji štite naše ćelije od starenja i bolesti) u korama može biti neverovatnih 300 puta veći nego u samom mesu ploda.

Tajna dugotrajne sitosti i zdravih creva

Pored vitamina, kora je najbogatiji izvor dijetetskih vlakana. Kora se u sistemu za varenje ponaša kao sunđer - fizički ispunjava želudac, usporava pražnjenje i šalje mozgu signal da ste siti. Istovremeno, ova vlakna nesvarena putuju do debelog creva gde postaju savršena hrana za dobre bakterije.

Nutricionisti ističu da celoviti plodovi (zahvaljujući vlaknima iz kore) sprečavaju nagle skokove šećera u krvi, što ih čini ključnim saveznikom u regulaciji telesne težine.

Šta ćemo sa pesticidima?

Glavni argument za ljuštenje uvek je strah od pesticida. Istina je da ljuštenje uklanja veći procenat hemikalija nego samo pranje pod mlazom vode (jer hemikalije mogu ući u same pore kore).

Iako stručnjaci za bezbednost hrane naglašavaju da su dozvoljeni nivoi pesticida na svežim namirnicama izuzetno strogo regulisani i nalaze se daleko ispod granice koja bi mogla naštetiti ljudskom organizmu, realnost je da to često zavisi od mesta kupovine. Ukoliko povrće nabavljate od neproverenih proizvođača gde kontrola nije uvek rigorozna ili čak ne postoji, strah je donekle opravdan.

Ipak, potpuno odricanje od ogromne količine vlakana i vitamina iz kore samo iz straha od hemije dugoročno donosi više štete nego koristi vašem telu. Zato je temeljno pranje neuporedivo pametnije rešenje od ljuštenja.

Šta se jede celo, a šta se ljušti

Naravno, nisu sve kore stvorene za jelo. Neke su prosto nejestive, preteške za varenje ili izrazito gorke.

Namirnice koje slobodno možete (i treba) jesti sa korom:

• Jabuke, kruške, breskve, kajsije i šljive
• Krompir, šargarepa, paškanat i tikvice
• Krastavac i patlidžan
• Bobičasto voće i grožđe
• Kivi (verovali ili ne, kora kivija je potpuno jestiva, puna vlakana i blagog ukusa kada se dlačice operu)

Namirnice koje obavezno treba oljuštiti:

• Citrusi (limun, pomorandža, grejp - kora se koristi samo rendana kao začin ukoliko je organska)
• Avokado i sve vrste dinja i lubenica
• Ananas 
• Beli i crni luk
• Tvrde zimske tikve i bundeve

Prihvatanje navike da voće i povrće jedete u njihovom celovitom, prirodnom obliku nije samo odličan način da smanjite količinu organskog otpada u kuhinji i uštedite vreme tokom pripreme obroka. To je jedan od najjednostavnijih, besplatnih koraka koje možete preduzeti kako biste drastično povećali svakodnevni unos ključnih nutrijenata i vlakana. Ostavite ljuštilicu u fioci, dobro operite plodove i uživajte u punom potencijalu biljaka.