Nema više "akcija": Lanac supermarketa objavio da više neće promovisati proizvode od svežeg mesa

Holandski lanac supermarketa „Jumbo“ neće više nuditi na promocijama proizvode od svežeg mesa. Potez je deo nastojanja ove kompanije da podstakne kupce da kupuju više „održivih“ proizvoda, sa manje negativnim uticajem na okolinu i klimu

Holandski lanac planira i da do 2025. godine polovina svih „proteinskih proizvoda“ na njegovim policama bude biljnog porekla, a do 2030. i do 60%. Ovaj cilj su postavili kako bi se uskladili sa nutritivnim preporukama „Holandskog Saveta za Zdravlje“ (DHC), da stanovništvo smanji potrošnju mesa. Potez holandskog lanca da napusti promocije mesa, prvi je među konkurentima u zemlji.

Promocije mesa, mi bi rekli „akcije“, utiču značajno na skok prodaje, što u krajnjoj liniji koristi samo prodajnim lancima. Oni ovom poslovnom politikom teraju proizvođače da proizvode što jeftinije meso. To se posledično odražava na kvalitet mesa, zdravlje potrošača i sve gore uslove i tretman životinja u industriji.

Holandske organizacije koje se bave promovisanjem plant based proizvoda kažu da osim razgovora sa marketima, rade i na animiranju potrošača da smanje korišćenje mesa u ishrani. Na njihovu inicijativu, nekoliko poznatih proizvođača kulinarskih dodataka i sosova, dodalo je na pr. na svoja pakovanja ideje za recepte u kojima nema mesa.

Amsterdam preuzima inicijativu ka održivoj budućnosti

Amsterdam je prvi glavni grad u Evropi koji se pridružio međunarodnoj Plant Based Inicijativi (Plant Based Treaty). Ovaj sporazum do sada je podržalo 25 velikih gradova u svetu, uključujući Edinburg i Los Anđeles.

Gradska skupština Amsterdama je povodom toga objavila izjavu:

„Način na koji proizvodimo, distribuiramo, prerađujemo i konzumiramo hranu ima značajan uticaj na zdravlje ljudi i životinja i doprinosi trenutnoj klimatskoj krizi. Sa svojom strategijom o hrani, grad Amsterdam preuzima odgovornost da pokrene promene u prehrambenom sistemu kako bi svim svojim stanovnicima osigurao pristup zdravoj, održivoj hrani i piću po pristupačnoj ceni. Jedan od načina da to postignemo je i tranzicija ka većem udelu biljne hrane u ishrani naših ljudi.“

U izjavi se naglašavaju sledeće prednosti ovog pristupa: „Konzumacija više biljnih proteina je bolja za naše zdravlje i dovela bi do smanjenja broja obolelih od kardiovaskularnih bolesti i raka debelog creva. Ovakva tranzicija donela bi i smanjenje emisija gasova staklene bašte, ekonomičnijeg korišćenja poljoprivrednih resursa i smanjenja pritiska na ekosisteme mora i okeana. Manje industrijskih farmi životinja značilo bi i bolju dobrobit životinja. Ambicija nam je da udeo biljnih proteina u ishrani stanovništva podignemo sa sadašnjih 40% na 60% do 2030. godine.“

Priobalnim zemljama kao što je Holandija preti nestanak do kraja ovog stoleća

Međunarodni panel o klimatskim promenama (IPCC) procenio je da bi do kraja veka nivo mora mogao da poraste između 1.5 i 2 m. To bi za Holandiju značilo - pola teritorije pod vodom. Sa porastom nivoa od 5 m, do 2150. godine, cela država će biti ugrožena.

Da pokuša da ublaži ove posledice, Amsterdam će ove godine usvojiti sledeći akcioni plan:

• Svi zaposleni i korisnici usluga u restoranima državnih ustanova moraju imati na raspolaganju plant based jela podjednakog kvaliteta kao i mesna
• Svi restorani u državnim ustanovama i ketering za manifestacije, petkom mora biti isključivo plant based (bez mesa)
• Restorani i keterinzi na nivou grada biće podsticani da do 2030. dostignu udeo biljnih proteina od 60%
• Grad se obavezuje da organizuje godišnje plant based konferencije za škole, univerzitete, bolnice i druge ustanove, sa ciljem edukacije o potrebi tranzicije ka održivijoj ishrani.

Holanđani očigledno misle na budućnost

Političari u Holandiji shvataju da ono što jedu može da ima veliki uticaj na to kako će njihovi potomci živeti i da li će imati gde da žive. Izračunali su da im je najlakši način da spreče dalji porast temperatura i nivoa mora, tako što će naglo smanjiti emisije metana. S obzirom da oko 70% emisija metana u Holandiji potiče sa industrijskih farmi životinja, jasno je zašto su se opredelili da smanjuju potrošnju mesa u korist više biljne hrane.

Održiviji sistem proizvodnje hrane, osim smanjenja emisija, mogao bi da oslobodi i do 3/4 poljoprivrednog zemljišta, koje bi u velikoj meri moglo da se vrati prirodi. Na nivou Evrope, oko 63% poljoprivrednog zemljišta se koristi za gajenje kultura za ishranu životinja, umesto direktno za ishranu ljudi.

Zvono za uzbunu zvoni u celoj Evropi i samo je pitanje dana, kada će se i ostale evropske metropole pridružiti Amsterdamu. Da li će Srbija i Beograd po običaju naći na začelju aktivnosti ovakvih inicijativa za održiviju budućnost, ostaje da se vidi…