Planeta i zdravlje u krizi: Da li nam prete poljoprivredni porezi na karbonske emisije?

U jednom od najcitiranijih izveštaja na svetu, predstavljena je „Planetarna zdrava ishrana“ kao rezultat sveobuhvatne naučne analize sprovedene pre nekoliko godina sa ciljem da se pronađe optimalan način da se prehrani rastuća svetska populacija i pri tom izbegne globalna ekološka i klimatska katastrofa.

Komisija naučnika iz različitih oblasti, okupljena od strane medicinskog časopisa Lancet i svetske organizacije Eat Forum, posle opsežne analize zaključila je da je moguće prehraniti rastuću svetsku populaciju, a da pri tom ne uništimo planetu, a samim tim i sebe. Dva su glavna problema:

• Rastuća populacija - biće nas 10 milijardi do 2050.,
• Katastrofalan uticaj današnjeg sistema proizvodnje hrane, a naročito uzgoja stoke, na klimatske promene, uništenje vrsta i zagađenje reka i okeana.

Prvo su analizirali nutritivne podatke o različitim namirnicama, a zatim uticaj njihove proizvodnje na okolinu kroz tri parametra – emisije gasova staklene bašte, korišćenje energetskih resursa i voda, kao i zagađenje. U završnom Eat Lancet izveštaju koji su uputili svetskim zvaničnicima, naučnici su doneli preporuke o tzv. „planetarnoj zdravoj ishrani“, koja bi omogućila da svi stanovnici planete imaju dovoljno zdrave hrane, a da se pri tom značajno smanji uticaj njene proizvodnje na prirodne resurse i klimu (moguć je upola manji karbonski otisak od proizvodnje hrane).

„Planetarna zdrava ishrana“ – za nekoga donosi velike promene, a za nekoga ne

Na globalnom nivou, nova ishrana bi zahtevala da se konzumacija crvenog mesa i šećera prepolovi, dok potrošnja povrća, voća, mahunarki i orašastih plodova mora da se duplira. Međutim, ovo je samo globalni prosek, a s obzirom na razlike u načinu ishrane, u nekim delovima sveta planetarna zdrava ishrana zahtevaće drastične promene u prehrambenim navikama ljudi. Na pr. Amerikanci bi morali da jedu 84% manje crvenog mesa i 6 puta više mahunarki, a Evropljani 77% manje crvenog mesa i čak 15 puta više orašastih plodova i semenki da bi dostigli nove globalne preporuke.

Planetarnom zdravom ishranom svi bi bili na dobitku, jer bi, po naučnicima, spasila najmanje 11 miliona nepotrebnih smrti godišnje usled nezdrave ishrane, ali i sprečila kolaps klime i prirode od koje čovečanstvo zavisi. Koliko je današnji sistem proizvodnje hrane i način ishrane pogrešan govore i podaci da preko 800 000 000 ljudi na planeti gladuje, 2 milijarde se slabo hrani sa dosta nutritivnih deficita, a skoro 2 milijarde ljudi je gojazno.

Tvorci Eat Lancet izveštaja naglašavaju da je za ostvarenje zacrtanih ciljeva neophodno i upola smanjiti bacanje hrane na svetskom nivou, sa sadašnjih 30% na 15%. Profesor Johan Rokstrom iz Stokholma, jedan od autora izveštaja, je izjavio i sledeće: „Čovečanstvo trenutno predstavlja pretnju stabilnosti planete i ovo zahteva ništa manje nego globalnu poljoprivrednu revoluciju.“

Kako treba da izgleda ishrana ljudi kojom će spasiti i sebe i planetu?

Planetarna zdrava ishrana je većinski bazirana na biljnim namirnicama, sa prosečnim kalorijskim unosom od 2500 kcal dnevno. Prosečna osoba bi trebalo da jede manje od 50 g dnevno sledećih namirnica: jaja, ribe, mesa i šećera. To bi otprilike značilo jedan burger i dve porcije ribe nedeljno. Jedna čaša mleka dnevno ili malo sira, komadić putera, kao i do 2 jaja nedeljno. Većina proteina bi dolazila od mahunarki i orašastih plodova. Polovinu dnevnog tanjira bi činilo povrće i voće, a trećinu cele žitarice.

Količina crvenog mesa po preporukama planetarne zdrave ishrane može zvučati malo stanovnicima Amerike ili Evrope, ali za mnoge delove sveta ona je u skladu sa njihovim tradicionalnim načinom ishrane. Zapravo, planetarna ishrana vrlo podseća na mediteransku, koja već ima reputaciju jedne od najzdravijih.

Promene ishrane na globalnom nivou nisu lake, ali su neophodne

Eat Lancet izveštaj priznaje činjenicu da je promena načina ishrane koji predlažu radikalna (naročito za neke delove sveta) i da neće biti lako izvesti je. Kažu da bi za tako brze promene bila neophodna saradnja na globalnom nivou i odlučnost da se ciljevi sprovedu.

Ipak, s obzirom da su najveće promene neophodne u razvijenijim zemljama, teško da će do odricanja od načina ishrane koji se poistovećuje sa bogatstvom i uživanjem, doći dobrovoljno ili iz razloga solidarnosti sa ostatkom sveta. Amerikanci bi na pr. trebali 6 puta da smanje potrošnju crvenog mesa, za 70% potrošnju jaja, za 60% potrošnju živinskog mesa i za 40% potrošnju mlečnih proizvoda.

Postoje, međutim i predlozi drugih načina da se smanji potrošnja neodrživih vrsta hrane, što će verovatno uskoro dovesti do uvođenja poljoprivrednog poreza na karbonske emisije za određene vrste hrane u zemljama gde je potrošnja prevelika (verovatno za meso, mlečne proizvode, živinu i jaja). Ovo će rezultirati neminovnim porastom cena i smanjenjem potrošnje neodrživih vrsta hrane (mada to najbogatije ljude verovatno neće naučiti solidarnosti).

Urednici Lancet-a u uvodniku ovog značajnog izveštaja napisali su i sledeće: „Civilizacija je u krizi. Mi više nismo u stanju da prehranimo čovečanstvo sa postojećim planetarnim resursima. Ako bi mogli da jedemo na način koji je dobar za planetu a i za naša tela, onda će prirodna ravnoteža na planeti biti uspostavljena.“