Kontroverzni dokumentarac otkriva tajnu: Na koji način bi Isus ubio životinju?

Da li ste ikada, sedeći za stolom i jedući svoj obrok, zastali i zamislili se nad time šta vam se nalazi na tanjiru? Upravo to je jedno od pitanja na koje nas inspiriše dokumentarac pod nazivom „Christspiracy“, zapravo kovanica reči „Christ“ (Isus) i reči „conspiracy“ (zavera). Ovaj film, koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim, nije nikako tipičan dokumentarac o hrani i izborima kada je ona u pitanju, već delo koje se trudi da istraži mnogo dublja pitanja. Naime, autori su se potrudili da dopru do srži naših verovanja kada je u pitanju vera, saosećanje i način na koji su ljudi kroz istoriju tretirali životinje. Ako ste se ikada zapitali da li postoji duhovno ispravan način da se ubije životinja ili se možda to nikada niste zapitali, ovaj snažan dokumentarac će vas svakako naterati da se dobro zamislite.

Šta je centralna tema „Christspiracy“-ja i odakle tolike kontroverze oko filma?

Ideja za film se javila kada su se sreli Kip Andersen (tvorac čuvenih dokumentaraca – „What the health?“, „Cowspiracy“ i producent „Seaspiracy“-ja) i gospel muzičar i sin sveštenika Kameron Voters. Tom prilikom Kameron je, kao neko ko je duboko religiozan i odgajen u duhu hrišćanstva, postavio Kipu pitanje koje će postati i lajtmotiv njihovog zajedničkog filma: „Na koji način bi Isus ubio životinju?“

Ova dva autora su radeći na filmu "Christspiracy" punih 7 godina proveli putujući između Vatikana i Jerusalima, pa od Oksforda sva do Indije – intervjuišući i priznate teologe i tumače starih hrišćanskih rukopisa i farmere hrišćane, pa čak i domorodačke šamane. Nakon svog tog istraživačkog putešestvija, oni tvrde da su otkrili tajnu koja se skriva od čovečanstva već 2000 godina, a koja bi mogla da promeni način na koji gledamo na veru i religiju, ali i na naš odnos prema životinjama.

Autori su intervjuišući sveštenike, monahe, rabine i druge duhovne lidere, postavljali svima jedno vrlo iskreno i otvoreno pitanje:

„Da li postoji duhovno ispravan način da ubijemo životinju koja želi da živi?“

Film je uradio odličan posao u tome da dočara neugodnu tišinu koja je nastajala svaki put nakon postavljanja ovog pitanja od strane autora. I borbu i nelagodnost u očima sagovornika... Jer, pitanje nije lako i tera svakoga da zastane i razmisli o onome o čemu nikada nismo naučeni da uopšte treba da se zapitamo.

Težimo životu u skladu sa duhovnim principima, ali ispravnost nekih stvari nikada ne preispitujemo?

Različite religije nas uglavnom uče da budemo dobri, saosećajni i da volimo. Da štitimo one koji su slabiji. Ali ipak, kada su u pitanju životinje, a naročito one koje jedemo, mi nekako napravimo izuzetak. Film „Christspiracy“ pokušava upravo da otkrije kako smo kao čovečanstvo i kroz religiju razvili tu duhovnu „slepu tačku“.

Autori se vraćaju u davnu rano-hrišćansku istoriju, istražujući tvrdnje da se sam Isus zalagao protiv žrtvovanja životinja (oteravši one koji su klali životinje iz jerusalimskog hrama), kao i da mnogi rani Hrišćani uopšte nisu jeli meso. A potom se i pitaju – kako je hrišćanska religija toliko skrenula sa ove originalne poruke o ljubavi i saosećanju prema svim bićima, da bi stigla do današnje koja bez trunke razmišljanja iz opsega saosećanja isključuje određene vrste životinja.

Da li je najduhovniji pristup … da ih pustimo da žive?

Film nema u fokusu samo industrijski uzgoj životinja, već preispituje i ideju tzv. „humanog“ ubijanja životinja. Naime, čak i ako je životinja gajena u relativno dobrim uslovima i želi da živi, a mi nismo primorani da je ubijemo da bi preživeli – gde je onda duhovnost u celom konceptu „humanog“ ubijanja?

Gledaoci će biti prilično šokirani, kao što sam i ja bila, pričom o sudbini krava u Indiji. Naime, svi znamo da se u hinduističkoj religiji na krave gleda kao na svete životinje, odnosno ne smeju da se jedu i ubijaju. Pa opet, u Indiji se gaji jako puno krava i od njihovog mleka se proizvode mlečni proizvodi. Gde onda odlaze krave, osim što se šetaju besciljno po indijskim gradovima i selima, često rijući po đubretu tamo gde nema trave? Šokantno, ali istinito, jedna od najbolje čuvanih tajni u Indiji je i ona o tajnim klanicama, kao i o ilegalnom transportu krava preko granice u Pakistan, gde se između ostalog žrtvuju u religijskim ritualima među muslimanskim stanovništvom.

Moć malih svakodnevnih izbora

Ono što se meni naročito dopalo kod filma „Christspiracy“ je što nije "glasan" i ne nameće stavove. Naprotiv, on nas poziva da se dobro zamislimo, postavljajući prava i teška pitanja. A ona nas podsećaju da izbori koje činimo svakoga dana, iako nam deluju mali, imaju moć da preoblikuju svet.

Ako zaista volite životinje, težite duhovnosti i radoznali ste prema načinu života koji je u harmoniji sa svetom prirode koji nas okružuje, onda svakako treba da pogledate film „Christspiracy“. Na njegovom sajtu https://christspiracy.com moguće je odgledati ga besplatno ili uz malu donaciju po izboru.

U ovom filmu nećete naći sve odgovore, ali ćete naići na pitanja koja se dugo niko nije usuđivao da postavi. I ako se pitate zašto filma nema u ponudi Netflix-a, gde su ostali filmovi Kipa Andersona, odgovor je – autori su odustali od prodaje prava kada su ucenjeni time da religijski kontroverzne delove filma moraju da iseku. Naime, nisu želeli radi novca da žrtvuju autentičnost filma i prećute otkrića do kojih su došli.

Kao neko ko obožava da kuva i hrani svoju porodicu i ljude oko sebe, poruka saosećanja prema životinjama je i meni lično promenila život. Jer, kada pripremam hranu imam želju da kroz nju prenesem i svoju ljubav. I iako u biranju plant based opcija ne moramo uvek da budemo savršeni, treba ipak da budemo svesni da neki izbori imaju mnogo više veze sa ljubavlju od nekih drugih. Na kraju krajeva upitajmo iskreno sebe - ako postoji način da živimo ispunjen, srećan i miran život bez nanošenja patnje drugim živim bićima, zašto ne bismo izabrali taj put?