Najstarija Japanka otkriva šta je zaista važno za dug život: Nije reč o ishrani ni genetici

Životna dugovečnost oduvek je bila tema koja budi radoznalost. Ljude širom sveta zanima postoji li tajna formula za dugi i ispunjeni život, da li je to genetika, okruženje ili možda jednostavan stav prema svakodnevici? Priča Shigeko Kagawi, najstarije Japanke koja je napunila 114 godina, pokazuje da odgovori nisu uvek onakvi kakve očekujemo.

Tajna nije u jednom receptu, već u stavu

Kagawa je čitav svoj život provela aktivno i posvećeno - najpre kao lekarka u ratnom periodu, a kasnije vodeći porodičnu ginekološku kliniku sve do svojih osamdesetih. Čak je i u 109. godini bila među najstarijim učesnicima u istoriji nošenja Olimpijske baklje, ceremonijalnom događaju koji prethodi Olimpijskim igrama. Ali kada govori o onome što je održalo vitalnom, ne spominje ni lekarske rutine ni rigorozne dijete. Umesto toga, ističe osećaj slobode i svakodnevnu radoznalost kao ključne faktore.

I nauka podržava ovakav stav. Japanski koncept ikigai, što se može prevesti kao „razlog za postojanje“, povezuje se sa dužim i kvalitetnijim životom. Studije pokazuju da starije osobe koje osećaju smisao, češće ostaju zdrave i mentalno aktivne, bez obzira na to koliko strogo prate zdravstvena pravila.

Male stvari koje prave veliku razliku

Kagawa ne praktikuje nikakav ekstremni režim, ali u njenom životnom stilu se prepoznaju obrasci koji se pojavljuju i u takozvanim „Plavim zonama“, mestima u svetu gde ljudi najduže žive. Umerenost u ishrani, stalna mentalna aktivnost, kretanje i društvene veze su zajedničke odlike ovih mesta.

Japan je već poznat po izuzetnom broju stogodišnjaka, a skoro trećina stanovništva starija je od 65 godina. Takav demografski profil postavlja ozbiljna pitanja o zdravstvenim sistemima i socijalnoj podršci. Zato priča Shigeko Kagawi nije samo inspiracija, već i podsetnik da na dug i kvalitetan život često utiču male, svakodnevne stvari kao što je mogućnost da stariji ljudi imaju društvo, da im budu dostupne aktivnosti u kojima uživaju i, možda najvažnije, da zadrže osećaj samostalnosti.

Univerzalna poruka

Iako dolazi iz Japana, Kagawa šalje poruku koja se prepoznaje svuda. U Španiji plesne grupe starijih smanjuju rizik od padova, u SAD volonterski rad donosi bolju mentalnu stabilnost, a u Australiji hobiji pomažu očuvanju kognitivnih funkcija. Svuda gde stariji ljudi imaju slobodu da biraju i da ostanu aktivni, zdravlje traje duže.

Priča Shigeko Kagawe pokazuje da dug život nije rezultat jedne „tajne namirnice“ ili savršene formule, već splet sitnih, radosnih navika i unutrašnjeg stava prema životu. Umesto da starost posmatramo kao period ograničenja, njen primer nas uči da je ona produžetak igre, radoznalosti i slobode. Dugovečnost, čini se, ne počiva na potrazi za eliksirom mladosti, već na svakodnevnim trenucima koje sami biramo i u kojima istinski uživamo.