6 stvari koje vam se mogu desiti ako prestanete da jedete meso

"Ono smo što jedemo" je izreka koja nas podseća da sve što unosimo u sebe svakoga dana utiče na funkcionisanje našeg organizma. Isključivanje mesa iz ishrane dovešće do značajnih promena, a nauka tvrdi da će se vrlo verovatno desiti sledeće:

1. Smanjićete hronične zapaljenske procese u organizmu

Ako se uobičajeno hranite mesom, sirevima i visoko prerađenom hranom, moguće je da imate povišene nivoe zapaljenskih procesa u organizmu. Hronična inflamacija može uvećati rizik od ateroskleroze, srčanih bolesti, moždanih udara, dijabetesa, autoimunih bolesti,…

Biljna hrana ima protiv-upalna svojstva, jer sadrži vlakna, antioksidante i ostale fitonutrijente, a malo zapaljenskih okidača kao što su zasićene masti ili endotoksini (potiču od bakterija uobičajenih u životinjskim namirnicama). Studije su pokazale da izbacivanje mesa može značajno da snizi nivo C – reaktivnog proteina (CRP), indikatora zapaljenja u organizmu.

2. Snizićete značajno nivo holesterola u krvi

Povišen holesterol je faktor rizika za pojavu srčanih bolesti i moždanih udara, a njegov najveći drajver je zasićena masnoća - ona koja se najviše sreće u mesu, živini, sirevima i drugim životinjskim proizvodima.

Studije su pokazale da ljudima koji pređu na plant based ishranu, holesterol u krvi opadne i do 35%. Snižavanje holesterola ishranom u mnogim slučajevima se pokazalo podjednako efikasnim kao primena lekova, ali bez loših nuspojava, uz dodatne pozitivne efekate koje biljna ishrana donosi. Nula holesterola i većinski nizak sadržaj zasićenih masti uz obilje vlakana, čine biljnu hranu moćnim borcem protiv holesterola u krvi.

3. Drastično ćete popraviti stanje svog mikrobioma (bakterija u debelom crevu)

Mikrobiom ima ključnu ulogu u održanju našeg zdravlja. Ne samo da nam bakterije pomažu da svarimo hranu, već proizvode mnoge kritično važne nutrijente, stimulišu imuni sistem, uključuju i isključuju naše gene, održavaju zdravim unutrašnji zid creva, a imaju i zaštitnu ulogu protiv nastanka kancera.

Studije su ukazale na značajnu ulogu mikrobioma u mnogim bolestima – gojaznosti, dijabetesu, aterosklerozi, autoimunim bolestima, IBS-u, bolestima jetre. Zato je važno da ga održimo zdravim i vitalnim, hraneći se biljnom hranom bogatom vlaknima koja bakterije obožavaju.

Hrana siromašna vlaknima (ona bogata mesom, jajima i mlečnim proizvodima) može da stimuliše rast loših bakterija povezanih sa mnogim bolestima. Dobra vest je da je dovoljno samo nekoliko dana na biljnoj ishrani da sastav našeg mikrobioma počne da se menja – benefiti zdrave plant based ishrane brzo se ispoljavaju!

4. Popravićete način na koji rade vaši geni

Nauka je došla do sjajnog otkrića da faktori okoline i stila života mogu da uključuju i isključuju naše gene. Na pr. antioksidanti i drugi nutrijenti iz biljne hrane mogu da izmene ekspresiju naših gena tako da optimizuju način na koji naše ćelije popravljaju oštećenu DNK.

Istraživanja su pokazala i da zdravije životne navike, uz ishranu bez mesa, mogu na pr. da umanje ekspresiju kanceroznih gena kod muškaraca vezano za rizik od raka prostate. Takođe, biljna ishrana uz zdrav stil života može da utiče na produženje telomera – „kapica“ na krajevima naših hromozoma, čime se potencijalno usporava starenje.

5. Drastično ćete smanjiti šansu da dobijete dijabetes tip 2

Životinjski proteini, naročito oni u crvenom mesu i mesnim prerađevinama, su u mnogim studijama označeni krivcima za uvećanje rizika od dijabetesa tipa 2. U jednoj od poznatih studija na Adeventistima, među učesnicima na mešovitoj ishrani je pronađen duplo veći rizik od pojave dijabetesa u odnosu na one na plant based ishrani.

Zašto meso uvećava rizik od dijabetesa? Više je mogućih razloga: životinjske masnoće, gvožđe životinjskog porekla (heme) i nitrati u prerađevinama, samo su neki od sastojaka za koje je pronađeno da oštećuju ćelije pankreasa, pospešuju upalne procese i onemogućavaju insulin da vrši svoju ulogu.

Sa druge strane, hraneći se biljnom hranom dramatično snižavate rizik, a izuzetno zaštitno svojstvo protiv dijabetesa pokazale su na pr. cele žitarice.

6. Obezbedićete svom telu dovoljnu količinu i najbolji tip proteina

Prosečan čovek današnjice unese bar 50 % više proteina nego što je neophodno i to većinom životinjskog porekla. Nažalost, suprotno raširenom ubeđenju, ovaj višak proteina neće nas učiniti ni jačim, a ni mršavijim. Pronađena je veza između viška životinjskih proteina u ishrani i povećane težine, pojave srčanih bolesti, dijabetesa, …

Sa druge strane biljni proteini nas štite od mnogih hroničnih bolesti. Nasuprot popularnom verovanju, nije potrebno pratiti unos proteina na celovitoj plant based ishrani ukoliko unosite dovoljno kalorija. O tome svedoče i najdugovečniji ljudi na planeti iz tzv. „Plavih Zona“, koji svoje zdravlje i dugovečnost održavaju unoseći oko 10% dnevnih kalorija iz proteina (i to većinom biljnih), za razliku od zapadnog proseka koji je 15-20%.

Maksimalni pozitivni efekti isključivanja mesa iz ishrane postižu se ako ga zamenimo zdravim biljnim izvorima proteina.