Činjenice: Ispijanje kafice svakoga dana je odlična ideja, ali ne za svakoga…

Primetan je porast objava na društvenim mrežama i Internetu u kojima se demonizuje kafa. Iako naučni dokazi pokazuju potpuno suprotno, to „stručnjake“ sa društvenih mreža ne zanima koliko ih zanimaju klikovi i lajkovi. A šta donosi najviše? Pa upravo deljenje kontroverznih „informacija“ o nečemu što većinu zanima. Gde ćeš bolje teme od napitka koji svakoga dana pije većina ljudi na planeti!

Moguće je da „ideja“ o štetnosti kafe potekla od pre više od 20 godina, kada je Međunarodna Agencija za Istraživanje Raka (IARC), na osnovu oskudnih dokaza kategorizovala kafu kao „mogući karcinogen vezano za rak bešike“. Međutim, pre 8 godina, IARC je organizovao panel na kome su desetine naučnika iz 10 zemalja pregledali više od 1000 novijih studija o efektima kafe i nisu pronašli dokaze o karcinogenom efektu kafe, čak ni kada se pije u velikim količinama. Zato je IARC 2016. zvanično povukao kafu sa liste „mogućih kancerogena“.

Svi benefiti kafe koje je nauka ispitala - Kafa i zdravlje srca

Za početak, kafa u organizmu deluje kao vazodilatator, odnosno širi krvne sudove, što je dobro za cirkulaciju i kardiovaskularni sistem. Na ovaj način kafa može potencijalno da umanji rizik od srčanog udara i smrti.

U jednoj velikoj meta analizi 31 studije na preko 1.6 miliona ljudi, istraživači su utvrdili smanjenje rizika od smrti od kardiovaskularnih bolesti kod ljudi koji su pili do 4 šoljice kafe dnevno. Analiza faktora rizika iz 2021. je takođe pronašla vezu između konzumacije kafe i umanjenog rizika od srčanog udara.

Demencija, moždani udar i kafa

Izgleda da kafa ima naročito dobre efekte na krvne sudove koji snabdevaju naš mozak, čineći je na taj način odličnim saveznikom protiv demencije i moždanog udara. Studija o kardiovaskularnim rizicima, starenju i demenciji je pratila zdravstvene ishode kod više od 1400 pojedinaca tokom više od 20 godina. Pronašli su da su ljudi koji su pili 3-5 šoljica kafa dnevno u srednjoj životnoj dobi imali 65% manji rizik od demencije u poznim godinama.

U novijoj studiji na preko 360000 ljudi je pronađeno da su oni koji su 2-3 puta dnevno konzumirali kafu i čaj ili kombinaciju, imali 32% niži rizik od moždanog udara i 28% niži rizik od demencije.

Kafa i rak

Jedno vreme je postojala bojazan oko kancerogenih efekata akrilamida, supstance koja se pojavljuje u nekim namirnicama na visokim temperaturama. Zrna kafe se peku pre mlevenja, ali dokazi da količina akrilamida koja se tom prilikom može pojaviti ima potencijal da izazove rak nikada nisu pronađeni.

Naprotiv, kako je pokazala ova meta analiza, ljudi koji konzumiraju kafu imaju za 32% manju šansu da razviju rak grla i usne duplje. Mnoge studije pokazale su efekte kafe na umanjenje rizika i od raka materice, prostate, mozga, debelog creva, dojke, jetre, pluća i kože.

Kafa i dijabetes tip 2

Ispijanje kafe može da umanji i rizik od dobijanja dijabetesa tip 2. Pronađeno je da konzumacija bar jedne šoljice kafe tokom dana može da umanji rizik od pojave dijabetesa za 11% u odnosu na ljude koji nisu konzumirali kafu. Izgleda i da obolelima od dijabetesa kafa može da produži život. Naime, u jednoj studiji na 4000 ljudi sa dijabetesom pronađeno je da su konzumenti kafe nakon 20 godina imali 30% veće šanse da još uvek budu živi.

Obilje antioksidanasa u kafi

Kafa sadrži izobilje polifenola, porodice antioksidanata poznatih po zaštitnom uticaju na zdravlje. U najblagotvornije tip polifenola u kafi spadaju tzv. hlorogene kiseline, koje su moćan borac protiv slobodnih radikala i oksidativnog stresa koji utiče na pojavu hroničnih bolesti. U današnje moderno vreme, kada se većina ljudi loše hrani, sa premalo sveže biljne hrane, kafa je mnogima, verovali ili ne, br. 1 izvor antioksidanasa u ishrani.

Potencijalni razlozi za oprez kod konzumiranja kafe

Kafein je sastojak kafe koji deluje kao stimulant na nervni sistem, ali ne utiče na sve ljude na isti način. Izgleda da se način na koji se kofein metaboliše u organizmu razlikuje od osobe do osobe u zavisnosti i od naše genetike. Naime, izgleda da neki ljudi brzo metabolišu kofein, a neki drugi mnogo sporije, pa samim tim on na njih nema neprijatne efekte (nesanicu, nervozu, lupanje srca).

Neki ljudi mnogo lakše razviju i zavisnost od kofeina, odnosno njegovog stimulativnog efekta. Kod ljudi koji imaju poteškoća sa spavanjem, ili pate od anksioznosti i sličnih poremećaja, kofein može da pogorša postojeća stanja.

Sve ovo nam govori da je uticaj kafe na organizam vrlo individualna stvar, koja zavisi od mnoštva faktora, pa je najbolje da slušamo svoje telo. Ako vam kafa ne smeta, slobodno je konzumirajte zbog njenih dobrih efekata na zdravlje, a ako vam smeta – izbegavajte je.

Važne preporuke za ispijanje kafe

Ukoliko vam kafa ne smeta, to je dobra vest za vas. Pre nego što zakuvate kaficu korisno je da znate dva važna saveta vezana za njenu konzumaciju:

1. Ne konzumirajte kafu uz obrok, odnosno neposredno pre ili posle njega, jer je pronađeno da kafa (kao i zeleni čaj) mogu da umanje apsorpciju važnih nutrijenata iz hrane (prvenstveno gvožđa i kalcijuma)
2. Nemojte dodavati kravlje mlekom ili šlag u kafu, jer je pokazano da mleko u kafi umanjuje količinu antioksidanasa, odnosno blokira veliki deo pozitivnih efekata kafe na organizam. Za biljno mleko ovi efekti nisu pronađeni, pa njega možete slobodno dodati svom omiljenom napitku.