Debate oko „antinutrijenata“: Da li su paradajz, paprika i patlidžan stvarno opasni po zdravlje?

Porodica biljaka čiji su predstavnici vrlo zastupljeni u ljudskoj ishrani su tzv. „noćurke“, gde spadaju paradajz, paprika, patlidžan i krompir. Ukoliko pratite sadržaje o zdravlju na društvenim mrežama vrlo je verovatno da ste primetili sve više postova o navodnim opasnostima koje vam prete ako konzumirate ove vrste povrća

Do skoro smo ih opušteno konzumirali, slušajući naširoko o njihovim benefitima za zdravlje, a sada nam neki kažu da moramo da strahujemo od posledica po zdravlje ako ih koristimo u ishrani. Šta je istina, odakle dolaze ove tvrdnje i da li imaju uporište u nauci?

Neke „noćurke“, kao na pr. duvan, su stvarno otrovne i ne treba ih koristi u ishrani. Međutim, jestivi pripadnici porodice su vrlo hranljivi.

Patlidžan je odličan izvor vlakana, kalijuma, kao i B1,B6 i K vitamina. Studija iz 2019. testiranjem patlidžana pronašla je zaštitni efekat protiv oštećenja DNK i mutacija koje mogu dovesti do raka. On sadrži i antioksidante koji štite srce i vlakana koja pospešuju rad creva.

Paradajz je izvor kalijuma, biotina, gvožđa i cinka. Takođe je i jedan od najboljih izvora likopena koji smanjuje upalne procese i oksidativni stres u organizmu. Da poboljšate apsorpciju likopena iz paradajza, dobro je da ih skuvate i dodate neku zdravu masnoću. Meta analiza iz 2016. pronašla je da paradajz može da zaštiti od raka prostate. Mnoge kulture širom sveta imaju sjajna kuvana jela od paradajza: Italija – marinara sos za pastu, Meksiko - čili i paradajz salse, pa i Srbija - omiljeni bećar paprikaš.

Krompir je izvor vlakana, kalijuma, vitamina C i B6. Bogat je i rezistentnim skrobom, vrstom vlakana koja je bitna za pravilan rad debelog creva i štiti od raka debelog creva. Kora krompira je bogata gvožđem, fosforom, kalcijumom, magnezujumom, cinkom, a crveni krompir sadrži i antioksidanse, naročito karotinoide.

Paprike su odličan izvor vitamina A i C, kao i kalijuma i folne kiseline. Imaju i visok nivo antioksidanasa koji pomažu u prevenciji hroničnih bolesti, kao što su bolesti srca i rak.

Ko širi kontroverze oko paradajza, paprike, patlidžana i krompira?

Uprkos navedenih poznatih zdravstvenih benefita, oko grupe povrća „noćurki“ se u poslednje vreme širi kontroverza na društvenim mrežama među ljudima koji prate zdravlje.

Jedan od najglasnijih propagatora „noćurke su opasne po zdravlje“ narativa je Dr Stiven Gandri (Stephen Gundry), koji propagira svoj „Plan ishrane na Gandrijev način“. U susretu sa ovakvim „stručnjacima“, međutim, preporučujem oprez, jer im je metod "rada" da prvo šire paniku bombastičnim navodima o navodnim opasnostima koje prete od neke vrste hrane, a zatim prepadnutim ljudima prodaju „svoje rešenje“ obično u vidu nekog skupog preparata, knjiga, režima ishrane koji zahteva pretplatu i sl.

Dotični dr Gandri tvrdi da „noćurke“ ne samo da nisu zdrave, već njihova konzumacija katastrofalno utiče na organizam, a naročito na sistem za varenje. Glavni razlog za izbegavanje inkriminisane vrste povrća po dr Gandriju je prisustvo lektina i alkaloida u njima, kontroverznih „antinutrijenata“.

Lektini i alkaloidi – šta o njima treba da znamo?

Lektini su vrsta proteina koja se najviše sreće u žitaricama, mahunarkama, ali i u lišću povrća iz porodice „noćurki“ (patlidžan, paradajz, paprika, krompir). Gandri tvrdi da su lektini toksični, da pospešuju upalne procese, da su rezistentni na enzime za varenje i da ćete, ako ih unesete, imati vrlo neprijatne tegobe raznih vrsta.

Alkalodi uključuju solanin, nikotin i kapsaicin. Gandri tvrdi da ljudi ne mogu da ih svare i da zbog toga mogu imati upalne procese u telu i bolove u zglobovima.

A šta kažu istraživanja, odnosno nauka, o ovim „opasnim“ vrstama povrća? Da li su lektini i alkalodi stvarno toliko opasni i da li bi svi od sada trebali potpuno da izbegavamo paradajz ili krompir?

Veliki unos lektina može stvarno biti problematičan. Od jedne vrste lektina, koja se nalazi u braon pasulju, ljudi mogu ozbiljno da se razbole, pa čak i otruju, ali pod uslovom da konzumiraju nekuvanu mahunarku. Istina je takođe i da se lektini razgrađuju kuvanjem i da teško da bi bilo ko jeo sirove mahunarke ili žitarice. Koncentracija lektina u njima se značajno umanjuje i namakanjem u vodi pre kuvanja.

A kolika količina solanina je opasna po zdravlje? Nauka je izračunala oko 400 mg dnevno. S obzirom da povrće iz porodice „noćurki“ sadrži od 2 do 13 mg solanina po komadu, to bi značilo da bi trebalo da pojedete preko 35 sirovih patlidžana da bi imali eventualno neke posledice. Ne verujem da bilo ko planira to da uradi.

Za neke ljude se ipak savetuje oprez…

Treba ipak skrenuti pažnju na oprez koji je potreban sa pozelenelim krompirima. Oni pozelene kada budu izloženi suncu, što čini da im skoče nivoi solanina, pa se njihova konzumacija ne preporučuje. Takođe ne treba koristiti u ishrani ni lišće povrća iz porodice „noćurki“.

Oprez pri konzumaciji ovih biljnih vrsta savetuje se osobama sa zapaljenskim bolestima creva, kao što su Kronova bolest ili ulcerozni kolitis. Obratite pažnju na ove vrste biljaka eventualno i ako ste skloni intolerancijama na hranu.