Zbog mita o prednosti sirovog mleka izgubila decu: Prirodno ne znači i bezbedno

U eri društvenih mreža, „wellness“ trendovi prelaze granice država brže nego ikada. Ono što danas promoviše jedan američki „influenser“, sutra se već prepričava i kod nas. Jedan od takvih trendova je i povratak sirovom, nepasterizovanom mleku, koje se u Americi u poslednje vreme predstavlja kao zdravija, „prirodnija“ alternativa industrijskom mleku.

Međutim, ovo je tipičan primer zabluda poznatih kao „prirodno je uvek bolje“ (eng. „appeal to nature fallacy“). Naime, ovde se radi o verovanju da je sve što nije obrađeno, tretirano ili prerađeno – samim tim i zdravije. Nažalost, postoje mnogi primeri da priroda ne radi baš uvek u našu korist. Prirodno ne znači automatski i – bezbedno i zdravo.

Preporučujemo

Tragedija na Floridi

U avgustu ove godine, Amerika je bila potresena tragedijom mlade majke iz Floride. Njen dvogodišnji sin se ozbiljno razbolelo nakon konzumiranja sirovog mleka sa jedne lokalne farme. Ubrzo zatim i ona sama je završila u bolnici sa sepsom. Bila je trudna 20 nedelja – izgubila je bebu i jedva preživela. Nažalost i njen dvogodišnji sin je preminuo u bolnici. Danas ova nesrećna porodica tuži farmu koja je proizvodila nepasterizovano mleko, jer je upravo ono po nalazima istrage bilo izvor bakterija E. coli i Campylobacter, opasnih uzročnika infekcija.

Inače, ovo nije izolovan slučaj. Samo u SAD-u je u poslednjih desetak godina zabeleženo više desetina epidemija koje se direktno povezuju sa sirovim mlekom – i to najčešće među decom.

Zašto je sirovo (nepasterizovano) mleko rizično?

Sirovo mleko može da sadrži bakterije kao što su Salmonella, E. coli, Listeria, Campylobacter. One ne utiču na ukus ili miris mleka, a mogu da izazovu ozbiljna, pa i smrtonosna oboljenja. Posebno su ugroženi:

• mala deca,
• trudnice,
• starije osobe,
• osobe sa slabijim imunitetom.

Pasterizacija je proces koji uklanja ove patogene – zagrevanje mleka na određenu temperaturu – bez značajnog gubitka hranljivih materija. Dakle, pasterizacija nije „hemijska obrada“, već proveren način da mleko bude bezbedno.

Zabluda „prirodno je uvek bolje“

Ovo je i lekcija iz kritičkog razmišljanja. Ljudi naime često poistovećuju „prirodno“ sa „zdravo“, a „industrijsko“ sa „štetno“. To je psihološka zamka koja nas može navesti i na loše odluke.

Evo primera iz života:

• Pečurke u prirodi su naravno „prirodne“, ali mnoge vrste i - smrtonosne.
• Voda iz potoka je „prirodna“, ali može da sadrži parazite i bakterije.
• Neke biljke su potpuno prirodne – i izuzetno otrovne.

Dakle, prirodno nije sinonim za - bezbedno. Nauka i javno zdravlje postoje da bi nas zaštitili od rizika.

Zašto verujemo „influenserima“ čak i kada je zdravlje u pitanju?

Društvene mreže danas imaju ogroman uticaj na naše odluke. Mnogi influenseri, naročito iz krugova „karnivora“ (propagiraju mesnu dijetu) ili tzv. „bio hakera“, podgrevaju teorije zavere - „da se od potrošača krije istina“. Uz to podstiču i nepoverenje prema zvaničnoj medicini i njenim preporukama.

Problem je, međutim, što infulenseri nemaju nikakvu odgovornost prema javnom zdravlju. Njihova „super pričica“ doneće im klikove, ali pratiocima sadržaja ne garantuju ni istinu – ni bezbednost. U nastavku je primer posta u kome poznati „influenser“ Pol Saladino (paradoksalno doktor) poziva ljude da kupuju problematično sirovo (nepasterizovano) mleko, kao „zdraviju opciju“:

Kako ne upasti u zamku zablude „prirodno je uvek bolje“?

1. Ne rukovodi se osećajem ili time da ti je neko simpatičan - proveri činjenice - Ako nešto deluje zdravo samo zato što je „prirodno“, pitaj se – da li zaista postoje naučni dokazi za te tvrdnje?
2. Kombinacija prirodnih sastojaka u nekakvom preparatu nije garancija neškodljivosti – Zahtevajte dokaze, jer i prirodni sastojci mogu u našem organizmu stupiti u interakciju i izazvati neželjene efekte ako nisu zajedno ispitani.
3. Zapitaj se: Ko snosi odgovornost? Kada savet dolazi od influensera na mrežama, oni ne snose posledice ako se nešto loše desi. Lekari, naučnici i javne zdravstvene institucije – snose.
4. Zdrav razum iznad slepog praćenja trendova - Ako savet zvuči ekstremno („ovo je zabranjena tajna“ ili „zvaničnici kriju istinu“) – to je signal da treba biti posebno oprezan.

Tragedija iz Floride nam govori da slepo verovanje u „prirodno je uvek bolje“ može imati kobne posledice. Da, svakako treba da težimo zdravijoj, manje prerađenoj hrani – ali to ne znači da treba da ignorišemo proverene naučne činjenice i sigurnosne mere. Prava snaga zdravog života nije u slepom poverenju u prirodu, već u kombinaciji prirodnog i naučno dokazanog.